Gradonačelnik Kosovske Mitrovice Goran Rakić jedan deo svoje karijere radio je kao vatrogasac, što ga je sigurno i preporučilo za prvog čoveka grada u kome je u poslednje četiri godine zapaljeno 24 automobila.

Sem automobila, u Mitrovici se u poslednje četiri godine najmanje 24 puta zapalio i Marko Đurić, ali je tu u pitanju bilo samozapaljivanje, jerbo Marko spada u tip ljudi pod kodnim imenom “Paljevina”, koji imaju taj talenat da se samozapale, ali se odmah posle i samougase.

Tako da je pravo čudo da nakon pitanja novinarke, koja ga je u utorak na konferenciji za štampu podsetila na ta 24 zapaljena automobila, predsednik Vučić nije odgovorio: “Mi smo na vreme shvatili da je paljenje automobila gorući problem Mitrovice, te smo za gradonačelnika i kandidovali čoveka koji zna da skoči u vatru. I da gasi”.

U stvarnosti, međutim, posle tog pitanja, Vučiću je tokom konferencije za štampu prišao Nikola Selaković, referent za protivpožarnu zaštitu Predsedništva Srbije, i dodao mu papirić.

Predsednik je pogledao papirić, takozvanu “Selakovića puškicu”, i rekao da je u periodu od 1999. do 2010. u Mitrovici zapaljeno 120 automobila, što je po njegovim rečima „mnogo veći procenat u odnosu na prethodne četiri godine“.

To je valjda trebalo da ukaže kako u vreme Vučićeve vlasti svi procenti idu uzlaznom putanjom, sem jednog. “Žuti su imali veći procenat od nas jedino u broju zapaljenih automobila u Mitrovici. To je zato što nisu imali dobrog vatrogasca u stranci”, mogao je da poentira predsednik, samo da je hteo.

Međutim, u stvarnosti je predsednik odgovorio: “Hvala Vam na dobrim pitanjima iako sam razumeo politički sadržaj poruka koje ste iznosili!”

U prevodu sa vučićevskog novogovora: “Je l’ vi to hoćete da kažete da Goran Rakić nije dobar vatrogasac, samo zato što je član SNS i što se lavovski bori da sačuva srpske automobile na Kosovu? Pa pokažite mi nekog boljeg vatrogasca u Demokratskoj stranci koji živi na Kosovu i Metohiji?! Mi možemo da sačuvamo srpski narod, ali izgaramo i da sačuvamo srpska motorna vozila na njihovom vekovnom ognjištu”.

Druga stvar je okolnost da ne možete živeti na vekovnom ognjištu, a da nešto ne izgori, jer da ne gori, ne bi ni bilo ognjište! Karakteristika svakog ognjišta je vatrica, i mi potpuno shvatamo taj trend, a vi se pravite da vam nije jasno! – mogao je da kaže predsednik na konferenciji za štampu koja je u početku bila zamišljena kao “in memoriam” za Olivera Ivanovića, ali se kako je vreme odmicalo pretvorila u rubriku “Poznati na Tviteru”, čije tvitove je uživo čitao lično predsednik i odmah na licu mesta ih komentarisao, zato što u Ustavu piše: “Predsednik Republike izražava državno jedinstvo države, predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone i obaveštava javnost šta se tokom dana o njemu piše na Tviteru”.

Iznenađenje bi bilo jedino da je predsednik tog dana čitao izjave Gorana Rakića i Marka Đurića o Oliveru Ivanoviću sa državotvornog Pinka, ali ne one koje su dali tog dana, nego one koje su dali pre nepuna tri meseca, kada se činilo da je na Kosovu sve u redu, jedino ne znaju šta da rade s Oliverom Ivanovićem – “antisrbinom” (copyright by Đurić), “patološkim samozaljubljenim paranoikom” (copyright by Vatrogasac), “koji više brine o svom zapaljenom automobilu nego o srpskom narodu” (copyright by TV Pink, Srpska lista & Srpska napredna stranka).

Iz tih izjava koje predsednik nije pročitao zato što na “puškicama” Nikole Selakovića nisu mogli da ih nađu u datom trenutku, moglo se zaključiti da je Marko Đurić toliko cenio pokojnika da je logičan sled sitaucije bio da u utorak ujutru, posle vesti o šest hitaca u Olivera Ivanovića, ushićeno utrči među novinare i vikne: “6:0 za nas!” I da odmah posle pozove predsednika na mobilni, uključi spikerfon, i skupa sa Rakićem počne da se dere: “Aco, Srbine!”.

Marko je takav neki čovek, takoreći polučovek, sve srpske pobede mora da podeli sa spikerfonom. Iz njegovih nastupa moglo se zaključiti da je neviđena paljevina, što ga je preporučilo za direktora Kancelarije za vekovno ognjište (skr. VO), a logično, najbolje nastupa u tandemu sa vatrogascem, koji je neophodan partner kod svih osoba koje imaju talenat da se samozapale.

Sve u svemu, nije neobično što Srpska napredna stranka više liči na dobrovoljno vatrogasno društvo iz Zubinog Potoka, neobično je što Aleksandar Vučić voli da kritikuje uređivačku politiku svih medija, sem uređivačke politike Pinka, valjda zato što nijedan urednik ne voli da kritikuje svoju uređivačku politiku.

Naravno da plaćene ubice ne gledaju “Nacionalni dnevnik” Pinka, pa onda idu da ubijaju, nadahnuti tom informativnom emisijom. Što ne znači da ih gledanje vesti Pinka ne čini ubeđenim da čine pravu stvar. Jer šta je loše ako odlučite da se obračunate sa “antisrbinom” (copyright by Đurić), “patološkim samozaljubljenim paranoikom” (copyright by Vatrogasac), “koji više brine o svom zapaljenom automobilu nego o srpskom narodu” (copyright by TV Pink, Srpska lista & Srpska napredna stranka).

Naravno da Vučić nije naručio ubistvo Olivera Ivanovića, ali je napravio državu u kojoj svi misle da jeste, zato što mu narod veruje da nije.

U politici je najvažnije da mirno spavaš i da mirno održiš konferenciju za štampu.

Predsednik odavno ne spava, a konferencije za štampu jasno pokazuju da je neispavan.