"Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu e' moj brale", govori Đorđe Balašević dok gleda po prvi put na jednoj TV stanici svoj spot za pjesmu "Dno dna" koja je zabranjena na većini TV i radio stanica u Srbiji.

Slavni pjesnik, muzičar i autor Đorđe Balašević je gostujući u novoj emisiji na N1 “360 stepeni”, govorio o mnogim temama; muzici, politici, nekadašnjem i sadašnjem vremenu te prilikama u regionu i svijetu.

“Kada sam, mislim, 1993. godine napisao pesmu “Putuj Evropo”, kao, niko je nije zvanično zabranio. Sigurno nikad nije Slobodan Milošević rekao daj skini i zabrani onog Balaševića, nego se našao neki lik u radiju Novi Sad i napisao na staklu režije broj 1 – “Balaševića ne emitovati.” Zašto? Šta će naškoditi ta pesma? Ti prepadnuti se uvek nađu. Znam da je pesma “Dno dna” strašno odjeknula u regionu. Moja zemlja iz koje ja dolazim, moja domovina se zove region. U regionu su svi rekli – ovo može kod nas. Pesma je možda malo opasnija nego bi trebalo, napravio sam je posebno za Beograd i beogradski koncert. Dečko koji radi na pumpi mi je rekao: “Napiši nešto i o ovima, nisi dugo napisao ništa”. Religija kojoj ja pripadam nema hramova ni ispovedaonica, i onda ja kroz neku pesmu , što bi se reklo, malo spasim dušu. Meni je žao što je ne vrte, a ima toliko pregleda. Meni ta pesma nije trebala da pravim karijeru“, kazao je Balašević.

Balašević je kazao da je davno napisao pjesmu koju nije snimio, te objasnio i zašto.

“Toliko godina se nadamo nečemu boljem. Kad sam bio klinac samo sam čekao da naprave autoput do mora i da ne bude isključenja za Novu godinu. To mi je bio glavni san, da živim u zemlji koja će to imati. A evo sad ne da nema puta do mora nego nema ni mora, al’ struju smo bar rešili. Napisao sam davno pesmu koju nisam snimio, a reći ću i zašto, ide: “Napolju je sneg do kolena i svi se slažu biće promena. Od Sofokla do Pitagore promene su uvek najgore. Zbog Sofokla i Pitagore nisam stavio tu pesmu jer su oni bili na silu tu ubačeni zbog stiha“, pojasnio je i dodao:

“Poenta je da su promene uvijek “na gore”. Kao klinci smo se kupali na Dunavu, igrali smo “vije” i onda kao kad zaroniš, kad si bliže dnu nego površini pustiš da potoneš i onda se odbaciš ka vrhu, zbrišeš levo ili desno. Mislim da smo mi odavno potonuli i strašno mi je žao. Verovao sam da ima neki kanap za koji se možemo uhvatiti, kada je bio taj tzv. 5 oktobar, očekivao sam od generacije koja je daleko iza moje da će to da reši. Kada sam vidio buduću našu zemlju, nove klince.. Meni ne treba kabinet niti išta, ja živim svoju legendu kao onaj tip “Alhemičar” od Koelja. Očekivao sam da će ti novi klinci, koji su eksperti, ali su se karte izmešale i sve se preigralo i sad nema više nade za taj kanap, ne usuđujem se ni da ga povučem jer bi moglo nešto da mi se sruči na glavu što bi me zatrpalo još više“.

Istakao je da je na nedavnom koncertu u Sarajevu kazao da ga uvijek brinu dvije stvari:

“Nedavno sam bio u Sarajevu, imali smo koncerte širom regije. Da ne pričam sad o tim koncertima, sve je na internetu. Tamo sam rekao, povodom 20 godina od prošlih koncerata, dolazim sa velikim strahom da vidim šta se promenilo. Postoje dvije velike stvari koje me brinu: Da se ništa nije promenilo ili da se sve promenilo. U Sarajevu, Splitu ili Skoplju uvijek dolazi isti profil ljudi. Ja ne vidim tu neke velike promene. Čujem tu i tamo da se lošije živi, da je standard pao. U Sloveniji je jedan to operetski pad standarda, a kod nas su te stvari drastične. Ja pokušavam da donesem jednu dobru energiju svuda i isključim te svakodnevne teme i aktuelnosti, to pomalo liči na hipike, nešto blesavo. Osećam se nekada kao tip iz filma koji je pokušao da uspostavi hrišćanstvo u Japanu, kao tip koji radi uzaludnu stvar“.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.