Sonja Biserko, osnivačica i predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, za N1 je kazala da je Srbija trebala biti prva zemlja koja je priznala Kosovo - kao pokazatelj da je država spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom razvoju i tako pokrene kompletan region.

Ona u Sarajevu boravi povodom održavanja History Festa, a odgovorila je na pitanje da li je lažna historija učiteljica života?

“Mislim da je ohrabrujuće što postoje manifestacije poput ove. Sličan događaj bio u Zagrebu i drugim gradovima Hrvatske, gdje su učestvovali stariji i mlađi istoričari – koji su počeli da se bave Jugoslavijom na jedan drugačiji način, s obzirom da se istoriografija zlupotrebljavala u velikoj meri za opravdavanje nacionalnih politika, da se istorija Jugoslavije nacionalizovala, i da se Jugoslavija, i prva i druga, izgubila iz nacionalnih istorija svih naroda bivše Jugoslavije. Ova manifestacija, i sve što se dešava oko nje, itekako je važna za ono što će u bližoj ili daljoj budućnosti biti značajno za region.”

Jedna od poruka koja se spominje bila je – “izgubili smo Jugoslaviju, sačuvajmo Bosnu i Hercegovinu”. Istakla je važnost formiranja bezbjedonosnog okvira za normalizaciju odnosa među zemljama.

“Da, nacionalisti često govore, ako se raspala Jugoslavija, neminovno je da se raspadne i Bosna i Hercegovina. Raspad Jugoslavije nije rešio pitanja iz složene zajednice. Ona su stalno otvorena. Mi smo zarobljena društva i države. Neophodno je adresirati pitanja na objektivan način, koji bi dao trajna rešenja za ovaj region. Bezbednosni okvir je neophodan da bi se sve ove zemlje uputile na normalizaciju odnosa. Ovo je sada više poprište nadmetanja svih aktera i naravno, lokalni akteri ne samo da koriste i zloupotrebljavaju to za interese drugih, kao Srbija i Republika Srpska za ruske interese, i neke druge. Ne postoji osećaj odgovornosti za vlastito društvo.”

Napetosti na Kosovu, tenzije, pucnjava. Vlasti kažu da je akcija usmjerena protiv kriminalaca, dok Vučić kaže da je to shvatio kao napad na Srbe, zastrašivanje Srba na Kosovu, zbog čega je odlučio podići pripravnost Vojske Srbije na najviši nivo.

“Tu se radi o dve različite percepcije i treba imati u vidu kontekst u kojem se to dešava. Tačno je da je kosovska akcija bila usmerena na obračun sa kriminalnim mrežama i organizovanim kriminalom, ali istovremeno treba imati u vidu da su i predsednik Thaci i predsednik Vučić došli nezadovoljni iz Berlina, jer je tamo skinuto sa dnevnog reda opcija podele Kosova, na kojoj se radilo dve godine. To se sada izvitoperilo. Do sledećeg susreta pokušavaju da stvore novu realnost i u tom smislu treba shvatiti i Skupštinu Srbije, gde je Vučić izložio svoj ekspoze od 19. veka pa do danas. Formula da treba naći kompromisno rešenje znači podela na kojoj su oni prethodno radili. S druge strane imamo Thacija koji stalno ponavlja da će se ujediniti Albanija i Kosovo. To je pre svega neka vrsta ucene EU, s obzirom da Kosovo nije dobilo obećanju liberalizaciju, niti je Albanija dobila status kandidata. To je kod Rame jedna vrsta ucene koju nekoliko godina praktikuje. To je priprema za taj samit, gde se očekuje pritisak i na jednu i drugu stranu. Na Kosovo da se odrekne carina, a na Srbiju da krene u normalizaciju.”

Posljednja faza raspada Jugoslavije

Šta će se desiti na kraju? Podjela Kosova, razmjena teritorija ili će se upasti u stanje trajnog zamrznutog konflikta?

“Nijedno od ta tri rešenja nije dobro, a opasno je za region da se proglasi zamrznutim konfliktom jer on neće proći u nekom kontekstu gde će strane mirovati. Što se Srbije tiče, njoj odgovara zamrznuti kontekst, jer stalno računa da će se međunarodni kontekst promeniti njoj u korist i da će vreme pokazati da te zajednice ne mogu zajedno da žive. Na to su računali od 2000. do danas. Albanci, Kosovari, oni su većinom protiv podele. To je priča koju potencira Thaci, on je usamljen u tome. Društvo je protiv. Većina Srba je protiv podele. Po mom uverenju, s obzirom da pratim tu situaciju jako dugo, mislim da je to poslednja faza raspada Jugoslavije, da tako treba tretirati to, čak i međunarodna zajednica bi trebala zauzeti taj stav, a istovremeno raditi na normalizaciji odnosa, a Beograd na što većoj zaštiti srpske zajednice i njenu održivnost na Kosovu. Oni se zalažu za neke teritorije, a ne neke ljude. Oni negiraju multietnički kontekst koji je zagarantovan našim Ustavima”, kazala je gošća Pressinga. 

Čemu prijetnje oružjem, vojskom?

“To se dešava unazad, voz, akcije, hapšenje Đurića… Sve vreme se zvecka oružjem, a KFOR sve to prati. Osujete svaku akciju. To ne znači da građani na obe strane na neki način strahuju i imaju anksioznost oko toga šta će se dešavati, pogotovo na severu. Briselski sporazum je doneo poboljšanja kada je reč o srpskoj zajednici na severu, ljudi su opštenije počeli da žive. Priča o podeli je vratila nesigurnost i neizvesnost kod ljudi, a to traje previše dugo. To dovodi do iseljavanja, iseljavaju se i Albanci zbog ekonomske situacije, što znači da će vremenom i jedni i drugi izgubiti kapacitet za ozbiljne reforme. “

Da li je za to da Srbija prizna Kosovo?

“Da. Mislim da je to davno trebala da uradi i to je trebala prva da uradi u postojećim granicama. To onda Srbiju čini ozbiljnim akterom u regionu. Stalno se poziva da je najveća, faktor stabilnosti, to bi bio gest koji bi pokazao da je Srbija spremna da prihvati novu realnost, da se okrene vlastitom razvoju i tako povuče region. Ceo region ima sumnje u to šta Srbija želi, to se vidi po njenom ponašanju i na Kosovu, Bosni, Hrvatskoj.”

Srbija se okrenula Višegradskoj grupi

Šta Srbija želi? Što ne kaže Vučić, kaže Dačić, ministar vanjskih poslova. RS za Srbiju važnija od Kosova – zašto?

“Kosovo je tema koja je aktuelna od sedamdesetih, na Kosovu je otvoreno srpsko pitanje u Jugoslaviji. Tada je već zapravo se došlo do zaključka da je nemoguća misija dominirati albansku populaciju na Kosovu s obzirom na brojnost. Pokušalo se tokom devedesetih ići na podelu, amputaciju. Rat na Kosovu je išao da se smanji broj Albanaca, ovo etničko čišćenje, oko 700-800 hiljada Albanaca koji su proterani, čiji su dokumenti spaljeni, kako se kasnije ne bi mogli vratiti. NATO intervencija je sprečila tu vrstu scenarija, tako je Srbija izgubila Kosovo u ratu. Srpska država je otišla sa Kosova, a držala je sver s nadom da će ići na podelu. Nakon 2004. kada su spaljeni srpski manastiri i crkve, međunarodna zajednica je donijela kriterije po kojima će rešavati budući status Kosova, da nema podele, da nema vraćanja na staro i da nema priljučenja Kosova Albaniji. Proglašenje kosovske nezavisnosti je išlo u tom pravcu i to je imalo podršku međuarodne zajednice, da deklaracija o nezavisnosti nije suprotna međunarodnom pravu i Srbi su konačno izgubili slučaj pred najvišim sudom.”

“Srbija pokušava da vrati stanje na staro, time što je Rusija ušla u region, da eskalira njihova retorika i očekivanje je da će promena međunarodnog konteksta ići njima na ruku. Međutim podcenjuju dinamiku, koja se odvija na ovom prostoru. Srbija više služi ruskim nego srpskim interesima. Geografski Srbija pripada evropskom krugu, vezana je za region – a ponaša se kao da sebe ne vidi u regionu, stalno gleda savezništvo sa većim silama, a od nedavno je okrenuta ka Višegradskoj grupi koja ima problema sa određenim vrednostima EU, ta ksenofobija, antimigratska, islamofobija…”, kazala je u gostovanju na N1. 

Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. Program N1 televizije možete pratiti UŽIVO na ovom linku kao i putem aplikacija za Android|iPhone/iPad