Zlatiborka Popov Momčinović: 1984.

Zlatiborka Popov Momčinović: 1984. Izvor: N1

Te godine nije samo bila Zimska olimpijada u Sarajevu, i uopšte drugog vremena kojeg se rado sećamo. Ona je sintetički simbol svih totalitarizama zahvaljujući istoimenoj knjizi Džordža Orvela. A ovdašnji totalitarizmi teže da izbrišu svako sećanje, i kreaciju koje možemo izvući u putovanja kroz vreme kada su postojala drugačija merila stvarnosti.

Orvel je u istoimenoj knjizi 1949. opisao distopiju, budućnost koju mi kao društvo danas živimo na sebi svojstven način. I dok se prisećamo sarajevske olimpijade Ministarstva zaboravljanja o kojima je pisao i Orvel rade punom parom - menjaju prošlost zarad sadašnjosti ali samo po sopstvenoj meri. Kao što je primetio Orvel, onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost. Onaj ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost. Adresirajmo neke od aspekata.


Novogovor

NAPOMENA

Stavovi izneseni u tekstu odražavaju mišljenje autora, a ne nužno stavove N1.


Jezik tj. novogovor je bitan segment Orvelove mračne vizije budućnosti, a naše sadašnjosti. Treba ga što više „suziti“ jer putem misli tj. zlomisli čovek može zamisliti drugačije. Tako ovdašnji ratovi oko pravopisa, „pravog“ govora, potiranje zajedničkog u ovdašnjim jezičkim varijantama kroz kvazi jezički puritanizam služe stvaranju poželjnog tipa ličnosti. Ona se više i ne boji da misli zato što je to zabranjeno, već će postepeno biti i onemogućena da misli zahvaljujući novogovoru.

Tako se lepa reč i ideal dobro može izraziti na stotine načina, ali u novogovoru ostaje samo dobro, dva puta više dobro, tri puta.., i tako u nedogled tj. bezizlaz. Nekad je bilo dobro kad je bila sarajevska olimpijada. Kako je sad ne može se ni odrediti jer je svaka jezička iznijansiranost i refleksija unapred onemogućena. A oni rođeni i odgajani u novogovoru nemaju ni potrebe za tim. Ostaje samo šačica onih nad kojima nije uspešno sprovedena taktika brainwashing-a putem novogovora i drugih tehnika. No oni i onako izumiru što biološki što taktikama simboličkog poništavanja kroz novogovor u kom se i ne nalaze i ne snalaze. I kad ih ne bude, Ministarstvo zaboravljanja će izbrisati bilo kakvu arhivu da su ikad i postojali.

I kao što je Orvelov junak iz 1984. Winston Smith unapred osuđen na smrt čak i kad je poslušan i izvršava sve zadatke brisanja prošlosti u Ministarstvu zaboravljanja, on je se ipak seća. Time je krug unapred zatvoren...DOBRO!

Proli

Proli čine oko 90% stanovništva koje je obespravljeno a da to i ne zna, ne želi da zna a i ne može. Proli žive svoje male živote nekad i pomalo razuzdane koje partijski puritanizam ne dotiče jer to i ne želi. Sitna životinjska zadovoljstva koja su im dozvoljena čine ih depolitizovaom masom. Težak rad, briga o kući i deci, sitne svađe, pivo, kocka ispunjavaju njihov život. Puritanizam je rezervisan samo za više slojeve tj. za unutrašnji ali i vanjski sloj partije. Vanjski sloj na taj način krije pritajeni neposluh koji sistemski nestaje u sveopštoj ravnodušnosti ali i u lažnoj nadi da će se iz šireg kruga popeti u privilegovani uži, kroz histerično demonstriranje poslušnosti. Npr. u javnim svakodnevnim ritualima kao što su Dva minuta mržnje. A oni su i naša svakodnevnica, histerično i razuzdano mrzeti po potrebi i radi sitnog oportunizma.

U naseljima prola mogu se čak naći i „zabranjene knjige“ ali oni za njima i nemaju potrebe. Zanima ih samo jednostavan život i preživljavanje a da to ne znaju. I kao što Orvelog junak jednom lucidno primećuje: Dok ne postanu svesni neće se nikad pobuniti, a dok se ne pobune neće moći da postanu svesni. Svaka promena i pobuna je unapred onemogućena... DVA PUTA DOBRO!

VELIKI BRAT

Veliki brat je lik koga niko ne viđa, ne zna, a ipak ga zove bratom, oseća ga „bliskim“ između ostalog tim što je udaljeniji. Kako je porodica i onako razorena (npr. kroz partijske i ugovorene brakove) veliki brat ima i političku i porodičnu funkciju. Od uništenih porodica ostaje samo imidž brata i to velikog, da lažno nadomesti izgubljenu bliskost među ljudima koja je otišla u nepovrat jer se svako svakog boji. Tako u razorenom bh. društvu nekadašnje veze, bliskosti, spontanosti i preklapajuće svakodnevne multietičnosti se nadoknađuju slikama tri velika brata koja nas u isto vreme i štite ali i gledaju preteći. Veliki brat tj. braća se u isto vreme i vole i mrze i u tim kontradiktornim osećanjima onemogućena je svaka promena, smislen i racionalan otpor. A to je i smisao njihove kontrole i ovdašnjeg lažnog bivstvovanja kroz sveopštu otuđenost.

Nekad smo imali bratstvo i jedinstvo. Danas samo Velikog brata. Komada tri. Nebitno što se zapravo radi o tri u jedan... A društvena baza za održanje stanja je obezbeđena kroz troslojnu partitokratsku strukturu društva za koju je i nebitno da li postoji tzv. treći entitet, ovakav ili onakav izborni sistem. I onako smo „poslagani“ gde i kako treba. Stalna priča o njemu samo prikriva bit sistema koji se održava kroz troslojnu strukturu koju čini partijski vrh, širi krug poslušnika i nebitne mase. TRI PUTA DOBRO!


Strogo je zabranjeno preuzimanje sadržaja, vijesti, videa ili fotografija bez dozvole. N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih
mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.

Komentara 2

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

Posljednji komentari

HamoHapic

Kad procitas koju knjigu (pa u buducnosti dodjes i do Orvela) - bice ti jasnije...

5 3

Сарајлија

Хоће ли нам Н1 превести шта се хтјело, и коме, рећи овим текстом?

3 5

* Sva polja su obavezna