KOLUMNA| Zlatiborka Popov Momčinović: Varljivo leto 2018

KOLUMNA| Zlatiborka Popov Momčinović: Varljivo leto 2018 Izvor: N1

Leto, varljivo, malo sunca malo kiše, pljušte predizborne poruke, obećanja i pretnje. No, sve liči na nekakve Zapise iz mrtvog doma, u kojem osuđenici u ovom slučaju građanke i građani čekaju na još jednu izbornu presudu s nemuštom nadom da će kao pisac navedenih zapisa dočekati neko pomilovanje, neki tračak sunca na kraju tunela. (Pred)izbornog.

Izdajnici i drugi reperi

I ovu kampanju krasi ono večito pitanje ko je izdajnik. Mada varira izdajnik čega. No princip je isti a sve su ostalo nijanse. Tako je po Dodiku izdajnik Ivanić jer je prošli put pobedio uz pomoć bošnjačkih glasova, tako bar veli ovaj srpski reper. To ga ne sprečava da nekad kaže da će predstavljati sve stanovnike/ce Republike nam srpske, a onda opet ispada da i ne želi da ih predstavlja. Jer kako predstaviti i naseobine masovnih grobnica čije se postojanje uporno negira. A njihova rasutost duž ove entitetske linije razgraničenja je neki iskrivljeni oblik nekadašnje bosanskohercegovačke leopardove kože. Leopardi ovde nikad nisu živeli, ali vukova ne fali, i to onih ruskih, u koži bajkera. No ni Ivanić nije naivan, kao kakav kameleon šalje različite poruke. Brže bolje je požurio da obiđe zapaljenu Pravoslavnu crkvu u Visokom, mada nikad za vreme svog bivanja člana Predsjedništva nije posetio ono malo Srba koji tamo žive. To mu nisu birači, ali bitan je imidž tj. koža nekakvog zaštitnika Srba bez obzira gde oni žive, tačnije životare i preživljavaju.

U slepoj utrci za bošnjačkog člana Predsjedništva, izdajnik je onaj ko ne maše bh. zastavom, a mahanje turskom se niko i ne usuđuje da ozbiljno dovede u pitanje bez obzira iz koje opcije dolazi, u strahu da ga vlastiti populus ne kazni na glasačkoj kutiji. Tako da je istinski bošnjački reper Erdogan, a Turska nekakva večita senka nad balkanijadom bez obzira na progon neistomišljenika koji je na granici staljinističke paranoidnosti. Pa će se malo kleti u Erdogana, malo u evropske vrednosti, da se ne izdaju ni jedni ni drugi a zapravo izdaju i jedni i drugi.

U Hrvata, izdajnik je valjda onaj ko ne navija za „Vatrene“, pa makar se na utakmicu kada je o hrvatskim političarima reč išlo o trošku Bosne i Hercegovine. No tu se priča ne zaustavlja. Izdajnik je i onaj ko se protivi povratu bh. imovine u susednoj Hrvatskoj koja, kako je onomad milim tonom rekla tamošnja predsednica, „grli BIH“. Pa i nek svi Hrvati odu u lijepu našu ili dalje uz pomoć EU pasoša, nećemo odustati od borbe za treći entitet. Sve ostalo je izdaja bez pitanja da li smo izdali one koji odlaze.

Zločin bez kazne

Kandidat za srpskog člana Predsjedništva, drug Mile proziva Govedaricu da zloupotrebljava patnju porodice Dragičević za predizbornu kampanju. No, ima li patnje i individualne i univerzalne koju on nije negirao i čak joj se podsmevao. Pljušte osude da se vodi kampanja preko nečije žrtve. Posle toliko žrtava znanih i neznanih i nepopisanih koje obitavaju u nekakvom limbu, međuprostoru između raja i pakla, koje i jesu i nisu ni tamo ni vamo, svako pominjanje reči žrtva je neumesno. Jer, osuda projekta etničkog čišćenja nikad nije ni kriminalizovana u strukturalnom smislu. I ta činjenica je dragocena baština i ove huškačke predizborne kampanje.
I dok se bliži komemoracija u Potočarima, čekamo ko će se od Bošnjaka uslikati na ovom mestu zločina, dok će oni koji oplakuju svoje mrtve stajati na kiši ili suncu s obzirom da je leto 2018 varljivo, i kad sve prođe ostati ponovo prepušteni sami sebi i varljivoj nadi u nekakvu pravdu. Po ko zna koji put, bila izborna godina ili ne...

Ko koga napada

U ovom strukturalnom haosu, ne zna se više ni ko koga napada, kritikuje, proziva i slično. Ko se s kim druži da mu politički život bude valjda duži. Dodik je izjavio da ga bošnjački kandidati zovu da ih napada, jer tako navodno i oni skupljaju političke poene. SDPov kandidat će mrtav ladan stupiti u nekakvu koaliciju sa A-SDA, kojima SDA iz koje su istupili nije dovoljno islamska. Komšić će se kleti da je Bosanac (i Hercegovac) i Hrvat, i građanin i levičar i etnicitet, i katolik (?) i ateista. I tako u krug. Pa će ga svi napadati jer dva u jedan ne može, osim kada je reč o Nesskafi i sličnim brendovima za brzu konzumaciju.

No ono što se ne vidi i što se odigrava iza leđa javnosti je kako se formiraju stranačke liste. Ko je taj kog ćemo prekrižiti bez obzira na stručnost i kompetenciju i koga ćemo u prve borbene redove. I da li će iko moći javno progovoriti što je bio gurnut u stranu i jednostavno izbrisan. No, ako su izbrisani toliki životi, ako se glasalo protiv predloženih amandmana kada je reč o deci s poteškoćama i njihovim roditeljima (jer oni su valjda taj višak, ta nenormalnost dok smo mi politički normalni?!), ako se odliv ljudi i dalje nastavlja, svako referiranje na tako nešto bi na kraju bilo neumesno. Do nove izborne godine i varljivog leta. I narednh Zapisa iz mrtvog doma ako iko i preživi.

Apstrakcija

Veliki Hegel je jednom rekao da i pojmovi kao što su „ovde“ i „sada“ i koji su navodno konkretni su zapravo apstraktni. Jer nečije ovde i sada nije ovde i sada onog drugog. No ova apstraknost je ipak univerzalnost. Oni će ostati „ovde“, zapravo „tamo“, na vrhu piramide moći i nasilja i bahaćenja, dok će svi i konstitutivci i „ostali“ (i preostali i „zaostali“) ostati u svom Da- Sein tzv. tubivstvovanju i životarenju, s nekom učmalom nadom da će njihovo „ovde“ i „sada“ izrasti u nekakav univerzalni politički emancipatorski projekat.

Jer ovi političari, da ne kažemo ono čuveno „naši“ političari jer ako kažemo naši već smo ih prisvojili, saživeli se sa njima, oni su postali naša izreka i stanište, ne nude ništa konkretno. Ne nude nikakva rešenja ni platforme, ni konkretne programe izuzev opštih fraza. Ova njihova apstraktnost je konkretnost koja i dalje melje svaku ljudskost, svaki humani socijalni kapital. Možda opet svi skupa živimo u čardaku ni na nebu ni na zemlji, s naznakom da je njihov čardak dobro opremljen. I dok jedni lažu da je BIH nemoguća država, a jedni da je jedna i jedina, nama građanima i građankama ostaje samo limbo, taj nekakav međuprostor koji nije ni tamo ni vamo ali opet autentičan u svojim zapisima..

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter| Facebook i UŽIVO na ovom linku.

Tagovi: Kolumna

Komentara 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

* Sva polja su obavezna