Iznošenjem iskaza okrivljenog svjedoka Srđana Lalića danas se pred Specijalnim sudom u Beogradu nastavlja suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, optuženoj za sedam teških ubistava i druga teška krivična djela. Juče je javnost po prvi put imala prilike da čuje iskaz Srđana Lalića, pripadnika grupe koji slovi za najbrutalnijeg po sistemu ubijanja, u kom je detaljno opisivao otmice i ubistva čak i žrtava čija se imena ne nalaze u optužnici. Upozoravamo čitaoce da pojedini detalji iskaza mogu biti izuzetno uznemirujući.

Lalić je svjedočio i o ubistvu Lazara Vukićevića koje se dogodilo 14. oktobra 2020. godine.

– Kada je Vukićević otet i prišao kući u Ritopeku Draganić je otvorio kapiju. Vukićević, pošto se auto zaustavio, otvorio je vrata i krenuo da izlazi iz vozila. Tu je bio Miloš Budimir, ja nisam vidio da Vukićević drži pištolj koji je krio iza ranca. Lazar je pucao, mislili smo da je Budimir pogođen. Ja sam skočio na Lazara, pao sam preko njega, držao rukom njegovu ruku kojom on drži pištolj. Apelovao sam na druge, Draganić nije reagovao ali su drugi krenuli da ga šutiraju i gaze po glavi.

To je trajalo par sekundi kada sam shvatio da ne drži pištolj čvrsto uzeo sam pištolj. Lazar je prebijen do nesvjesti. Tu dolazi Marko Budimir. Miloš i ja mu vezujemo lisice na ruke. Lisice su bile kineske, pa su pukle. Miloš uzima građevinski čekić i na desnoj ruci mu je slomio nekoliko prstiju. Njemu tu izlazi još krvi iz glave. Draganić donosi kvalitetnije lisice. Sivom trakom mu vezujemo noge oko članka i unosimo ga u prostoriju.

Pola sata se Đurić zadržao. Miloš Budimir mu dršku od metle gura u anus. Lazar je vrlo brzo došao svesti. Isputujemo ga o škaljarskom klanu. Puštamo mu poruke od Veljka i Marka. U cilju ispitivanja smo ga udarali strujnim kablom. Nije reagovao na te udarce, sve vrijeme je krvario iz glave i ruke. Čini mi se da je bio u nekom šoku, mrmljao je pominjao je Arsu sa Čubure, kako je prišao škaljarskom klanu u strahu za svoj život od Nikole Vušovića. Udaran je po cijelom tijelu. Nije bilo reakcije, facijalne ekspresije. Kako bi ga povratili polivali smo ga vodom iz crijeva. Polivanjem vode smo mu onemogućavali disanje. Par puta je zagrizao crijevo. Miloš Budimir je uzeo lopatu i udario ga par puta u glavu. Vukićević je tu bio blijed.

Nismo znali da li je živ ili mrtav

Nekoliko minuta ga niko nije udarao. Ja sam ga ogrnuo duksom misleći da možda nije hipotermija. Zgrčilo mu se lice, raširile zjenice i nije davao znake života. Nismo znali da li je mrtav ili živ. Budimir je uzeo strujni kabl i zajedno smo svako na svoju stranu vukli. Nije davao nikakve znake.

Za svaki slučaj Miloš Budimir ga je svezao za stolicu i radijator. Miloš, Marko Budimir i ja smo otišli u kuću na sprat, tamo smo prenoćili, a Draganić je došao ujutru i nas četvorica smo uništili tijelo po istom principu kao i u drugim djelima. I spustili se do rijeke izručili sadržaj u reku i otišli kući

Nakon zločina pobjegli smo u Tursku

Neposredno posle ubistva Vukićevića iz Beograda smo se sklonili Veljko, Marko, Braća Budimir i ja u Istanbul. Tamo nas je čekao Radoje Živković.

Tamo sam mu napravio skaj nalog Leon (Miljkoviću). Preko tog naloga se spojio sa svim bitnim ljudima škaljarskog naloga. Rekao je da je Radulovićev najvažniji čovjek. Raspitivao se ko bi da organizuje ubistvo Marka i Veljka.

Barakuda mu govori da ima čovjeka u Krnjači. Rekao je da je taj lik namjestio rođendan kod Budimira, ali nisu uspeli da to rješe jer je kasno rekao. Miljković je posumnjao da bi to mogao da bude Zdravko Radojević, kum Miloša Budimira. Naložio je da se nađu mladi momci da prešvrljaju grafit bratu Radojevića u Kotežu.

Znamo da je ta osoba iz Krnjače upisana kao Kaniđa. Ta osoba piše Barakudi i ostalima nakon što je išvrljan grafit da će da učestvuje jače. Miljković traži da ga Barakuda spoji sa Leonom (svojim pseudnimom). Hteo je da postavi auto-bombu, ali je odustao kada je shvatio da može direktno da se spoji sa Radojevićem.

Radojević je nabavio oružje za Miljkovića.

Lalić o ubistvu Nikole Mitića

Sljediće djelo koje se desilo je ubistvo Nikole Mitića. On je na Skaju imao ime Posejdon. Već nekoliko meseci unazad izvesni Pišta koji navodno živi na Kosovu, bio je u Zabeli ranije u zatvoru. On se uspešno inflitirao u škaljarski klan, skoro do samog vrha. On nam je proslijeđivao poruke i njihova planiranja ubistva.

Nismo mi Mitića oteli nasumično na ulici. Taj čovek (Pišta) se inflitirao u škaljarski klan vrlo visoko. I od njega smo dobijali informacije o pripremanjima ubistva. Mi smo napravili lažnu otmicu i ubistvo Miliju Brašnjevića. On je rekao njima da može da namjesti da ubije Brašnjevića. Oni su pristali na to. Prosuli smo lažnu krv, rekli da je otet. U Krnjači smo ga u blizini kuće braće Budimir slikali u rupi. Radoje Živković je učestvovao u svemu tome. Isplatili su škaljarci novac koji se dijelio. Tako je Pišta stekao povjerenje kod škaljaraca.

On nam se poslije nekog vremena javio i rekao da imaju nekoliko ekipa za pratnju oko stadiona Partizan. Mi smo danima opservirali i pokušavali da detektujemo te ljude, ali bezuspješno. A onda smo tog 10. 8. sa nekoliko ekipa pokrili taj dio oko Partizanovog stadiona.

Patrolirali smo, slikali neka vozila. Popodne smo ručali u Miloševom konaku. Oko 16 sati Belivuk i Miljković su sa svojom pratnjom krenuli ka Dejanu Lazareviću kako bi lakše vidjeli da li se neko zakačio za njih. Pokrili smo tri lokacije sa tri ekipe. Ja sam radio vezu za komunikaciju i pokrivao blagajnu FK Partizana. Druga pozicija je bila kod Male Avale. Tu su bili Tešić i Hrvatin. Treća lokacija je bila u Stjepana Filipovića i tamo je bio Miloš Budimir sa Aleksom Stošićem.

Kasnio sam za kolonom oko kilometar, kilometar i po. Rekli su mi da prolaze Beli dvor. Kada sam stigao tamo nisu mi odgovarali. Uputio sam se ka Ulici Dijane Budisavljević, gde sam ih uočio. Ulazili su u kola, pustili da prođu, nastavio pratnju za njima da ne bi bio upadljiv. Negdje na pola puta su mi rekli da dođemo do baze gdje su oteli lice. Budimir je rekao da je primetio Aleksandra Šarca da je u pratnji.

Krenuli smo ka bazi. Među posljednjima stižem u tu kancelariju u sklopu “bunkera” koja je obezbjeđena blindiranim vratima. Tamo ima dva televizora, na jednom je video-nadzor. Vidim lice koje sjedi na garnituri krvavo, vidno prebijeno. Ispitivanje je poodmaklo. On je otvorio Skaj. On je priznao da radi za Lazara Vukićevića. Po nalogu Veljka ja brišem snimke sa kamera. Isključujem kamere kako ne bi nadalje snimali. Narednih dana brišem snimke sa stadiona.

Sve se završava u Ritopeku

On naređuje Milošu Budimiru da sprovedemo lice u Ritopek. Ugovara se sa Draganićem da nas sačeka tamo. Lice se vezuje lisicama, na sebi je imao tamnu majicu, bermude i sjećam se bijelih patika. Njih se baš sjećam, objasniću kasnije zašto.

Odlazimo ka kući u Ritopeku, nismo imali ni pratnju ni čistača. Belivuk organizuje da se garnitura sa stadiona uništi. Dolazimo u Ritopek.

Nastavljamo da ga ispitujemo, on kreće da nas laže, priča nepovezane stvari. Kaže da radi za Vukićevića, da mu je dao 500 evra naknade za angažman, da mu je još u zatvoru kupio te patike, da je hondu iznajmio od Pampura sa Dorćola. Lagao nas je. Ja sam uzeo armiračka klješta i zgnječio mu mali prst na nozi. Miloš Budimir ga je udario u koljeno građevinskim čekićem i napravio otvorenu ranu. On nije jauknuo, tukli smo ga i ispitivali. Mislim da je bio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Budimir je izlazio i fotografisao ga, komunicirao sa Veljlkom i Markom. Kako je Mitić počeo da govori stvari koje nemaju veze sa opservacijama, rekao je da je prije 28 dana izašao iz zatvora, pravdao se da nije mogao da bude upućen u dešavanja. Draganić je sugerisao da se to završava. Kada je to drugi put rekao Miloš Budimir je uzeo kabl, ja sa druge strane i svako je gurao na svoju stranu. Kada je Mitić prestao da se pomjera, uzeli smo kadu, glava se Mitiću nalazila iznad kade, Miloš Budimir je uzeo nož i presekao vrat Mitiću.

Sutradan, malo poslije podneva, Miloš Budimir i Hrvatin dolaze po mene po nalogu Veljka i Marka. Dolazi i Nikola Spasojević.

Krenuli smo ka kući u Ritopeku. Napravili smo par krugova kako smo se približavali. Tamo nas je čekao Draganić. Po nalogu Veljka i Marka rješavamo se tijela i pravimo fotografije.

Uništili smo tijelo na način na koji se prije i poslije to radilo.

Draganićevom astrom smo se spustili do rijeke i rješili ostataka.

Imali grupu na Skaj aplikaciju “Kovid 19”

Kada sam krenuo ka lokaciji, napravio posljednji krug kod Autokomande. Vidio sam “hondu sivic”, nezgodno parkirano i video sam jedno lice u vozilu. Javio sam ostalim učesnicima u Skaj grupi kovid19.

Rekao sam da je potpuno ubjeđen da je on taj koji prati, ali čekam potvrdu kad krene konvoj. Krenuli su napokon, prošli pored mene i uputili se ka Autokomandi. Honda je propustila nekoliko vozila, a zatim naglo krenula za njima. Rekao sam da potvrđujem da se prati.

Lalić za govornicom opisao kako su samleli Gorana Veličkovića

Sudija je odmah potom pozvala za govornicu Srđana Lalića, koji počinje izlaganje.

– Veličković je ubijen 3. avgusta 2020. godine, a sutradan smo došli do kuće Belivuk i ja. Tu su bili Spasojević, Miloš Budimir. Tog dana se uništavalo tijelo, u čemu i ja učestvujem. Prije toga sam vidio u garaži mašinu za mljevenje mesa. Stajala je na dvije palete. Najlonima se vršila zaštita garaže, a zatim sam pomogao Belivuku da zapali ostatke na travnatom dijelu garaže. Bila je velika vatra. Napustili smo kuću poslije toga. Ostali su džakovi. U večernjim satima smo se vratili džipom koji je Velja pozajmio od Brace, momka sa stadiona koji nije znao za šta će nam. Tada smo prvi put išli kolima do rijeke i izručili sadržaj iz džakova, kao i ranijih i narednih puta. Usput smo se zaustavili na pumpi. Vratili smo se nazad.

Lalić je zatim napravio malu digresiju koju je jučer zaboravio da kaže.

– U proljeće 2020. godine na stadionu Partizana Belivuk i Miljković su mi pokazivali slike momka koje ju navodno škaljarski klan poslao kavačkom. Pokušali smo da saznamo ko je taj momak, koji je bio blizak nama. To nije bio Strahinja koji je izdao Šarca, za koga smo mislili da je u pitanju. Krenuo sam da pričam o tome jer je poslije tog događaja grupa dobila nasilan karakter. Ljudi su bili u strahu za svoj život. Želim da vam dam kompeletnu sliku, jer su članovi bili zastrašivani i zato su postali nasilni.