Premijer Srbije do Tokija

Kolumne 26. aug 201608:57 > 31. aug 2016 16:30
N1

Premijer Vučić može i da podnese kada neki radnik ili penzioner na televiziji kaže da ih je država skinula do gaća, jerbo radnici i penzioneri obično ne šetaju okolo u gaćama, pa je lako dokazati da radnici i penzioneri preteruju.

Nezgodno je, međutim, kada neki vaterpolista izjavi da ih je država skinula do gaća, zato što su vaterpolisti egzibicionistički esnaf koji se u gaćama šeta čak i u direktnom prenosu, pa postoji mogućnost da biračko telo u to i poveruje.

-Nas vaterpoliste skinuli su do gaća – rekao je, suštinski prepričano, Andrija Prlainović posle osvajanja zlata u Riju, stojeći u gaćama pred komplet obučenim reporterom RTS-a.

I tako je reporter RTS-a postalo najstresnije zanimanje u državi – ako vam u živi prenos neplanirano ne uleti neki navijač Partizana, ponosni osvajač svojih pet sekundi na televiziji, planirano vam uleti ponosni osvajač zlatne olimpijske medalje u vaterpolu.

-Vidi stvarno, država skinula vaterpoliste do gaća – zaključilo je i premijerovo biračko telo, pa je premijer zakazao hitnu konferenciju za štampu gde je rekao: “Andrija, kapa dole majstore, ali država pomaže sport”. Ili u prevodu: “Država, to sam ja, pomaže sport, a mene su skinuli do kape”.

Mada premijera niko nikada nije video da nosi kapu, čak ni kad lije kiša, veje sneg ili duva vetar, Prlainoviću je poručio: “Skidam kapu!”, a biračko telo je u to poverovalo, zato što se i na konferenciji za štampu pojavio bez kape. A čini se da je u jednom momentu ostao i bez živaca, koje takođe nosi često koliko i kapu.

Neki ljudi se rekreiraju vožnjom bicikla, plivanjem, trčanjem, tenisom ili skokom u dalj, pa jednog dana osvoje medalju, ali samo jedan čovek se rekreira držanjem redovnih vanrednih konferencija za štampu, gde koristi oprobane metode: psihologiju mase i psihologiju grimase. I posle konferencija za štampu se oseća preporođeno, ko da je upravo osvojio olimpijsku medalju u disciplini rvanje grčko-rimskim stilom sa svima koji mu postave nezgodno pitanje.

Bejzbol igrač Pedro Gerero jednom se naljutio na novinare iz logičnog razloga: “Nekada napišu ono što kažem, a ne ono što mislim”. Premijer Vučić je konstantno ljut na novinare jer nekada napišu ono što kaže, a pritom uvek napišu i ono što misli.

I kao što je drug Tito rekao da su studenti u pravu, premijer je na toj konferenciji za štampu rekao da vaterpolisti nisu u pravu.

A onda je prešao na naše takmičare u disciplini ološ, fanfulj, flundra, bagra, copina, mamlaz, mazgov, jebivetar, kalafonka, kalaštura, trapađoza i tupson.

-Mi ne samo da ulažemo u vaterpolo, mi ulažemo i u ološ, fanfulje, flundre, bagru, copine, mamlaze, mazgove, jebivetre, kalafonke, kalašture, trapađoze i tupsone, ali oni do sada nisu osvojili nijednu medalju, pa ćemo ih skinuti sa budžeta do daljeg, jer u našem Ustavu piše: “Srbija je država svih građana koji u njoj žive, izuzev ološa” – objasnio je premijer, kome je još tokom Olimpijskih igara u Riju bilo sumnjivo ponašanje RTS-a.

-Prenose košarku, odbojku i tekvondo u tri ujutru! A uzeli dnevnice! Pa ko će to da gleda u tri ujutru? Švrćkaju se po Riju do tri od mojih para, pa tek onda rade! Ološ! – vikao je besno, a Draganu Bujoševiću je već postalo normalno da ga jedan nezadovoljni gledalac svake noći zove u tri sata i trideset minuta po srednjeevropskom vremenu. I urla ko bacač kladiva.

-Pa jeste vi normalni, uzeli ste dnevnice, a prenosite odbojku u tri ujutru. Dajte neko normalno vreme, u devet uveče, u pet popodne, kako će naš radni narod da prati uspehe naših sportista u tri ujutru!? Trebalo bi da promenite slogan u “Vaše pravo da znate sve u tri ujutru”! – urlao je premijer na Bujoševića.

Premijer je takođe bio ljut jer je, prema sopstvenom priznanju, triput uoči Olimpijade u Riju ponovio prognozu da će naši sportisti tamo osvojiti osam medalja, a istu prognozu imala je samo novinska agencija AP, pa je bio besan što RTS nije objavio naslov: “Broj medalja Srbije pogodili samo AP i AV”.

-Ne samo to, ja sam tačno prognozirao da će na Olimpijadi u Riju Srbija sa Kosovom, Metohijom i Južnim Sudanom osvojiti devet medalja i da će se smuvati Raduljica i ona odbojkašica, a ko je u to verovao! – objasnio je Vučić.

Premijer, pokazalo se, ume tačno da pogodi koliko ćemo medalja osvojiti na Olimpijadi, jedino ne ume da pogodi kako se koji olimpijac tačno zove. Zato što vidovitost ne podrazumeva precizna imena i prezimena, jer su medalje ko BDP, možeš i da lupiš, pa ako prođe prođe, ali su imena i prezimena egzaktna.

Svojevremeno je na Tviteru čestitao medalju nekoj Neveni Španović, za koju se kasnije ispostavilo da se zove Ivana. Tradicija je nastavljena i tokom takmičenja u Riju: “Gospodine Stefanek, alal vera!” – napisao je na svom Tviter nalogu čestitajući zlato u rvanju Štepaneku.

Tako da su i ostali olimpijci redovno pratili njegov Tviter nalog, ali su bili razočarani jer je premijer medalje uvek čestitao nekom trećem. Teodosić je bio zbunjen, recimo, kada je premijer srebro u košarci čestitao akademiku Teodoroviću. “Želeo bih da čestitam kapitenu naše reprezentacije akademiku Teodoroviću medalju koja sija kao zlato!” – napisao je u čestitki Teodosiću.

-Sve čestitke Buletu Gonciću za zlato u vaterpolu! – napisao je u poruci Živku Gociću, kapitenu naših vaterpolista.

-Sve čestitke za sjajno vođenje tima Aleksandru Karađorđeviću – pisalo je u poruci Saši Đorđeviću.

-Čestitke Bojani Maljević za istorijski rezultat naše ženske košarke – stajalo je u poruci Marini Maljković.

Na onoj konferenciji za štampu još je prognozirao da će Srbija na Olimpijadi u Tokiju 2020. garantovano osvojiti 15 medalja. Pa ako već nije mogao da ostvari svoj početni životni projekat “Srbija do Tokija”, tom izjavom je pokazao da će pokušati da ostvari svoj trenutni životni projekat: “Premijer Srbije sve do Tokija”. Dakle, do kraja mandata, plus sudijska nadokanda.

Prognoza za Tokio pokazuje da premijer svoja obećanja koja su se do sada bazirala na vremenskim intervalima “sledeće godine” i “za dve, najkasnije tri godine”, polako počinje da rasteže na olimpijske cikluse.

-Evo, znam tačno i imena sigurnih osvajača u Tokiju – Stefanek u rvanju, ona mala Nevena u atletici i Bule Goncić u vaterpolu…