Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 39.999 nisu uspeli. Znači, vi ste šampioni. Svako ko se rodio, on je već uspeo – jedna je od čuvenih metafora Zorana Đinđića.
Da neki od sadašnjih kandidata za lidera DS ovih dana pokuša da parafrazira Đinđića, imao bi izvesnih poblema.
Kolumne Draže Petrovića
– Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 39.999 nisu uspeli… – zamislite, recimo, Bojana Pajtića kako drži zapaljiv govor na predizbornom skupu za lidera DS citirajući Đinđića.
A onda ustane jedan član iz publike i kaže: “Ali, predsedniče, pa nas trenutno nema ni 20.000!” – misleći na brojno stanje članstva koje će u subotu glasati na izborima za predsednika DS.
– Hm – zamisliće se Pajtić: “Dobro, dakle: jedno ljudsko biće je jedan od 20.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 19.999 nisu uspeli!”
– Ali, što vi da uspete, a mi da ne uspemo? – pitaće onaj iz prvog reda.
– Hm – zamisliće se Pajtić: “Dobro, dakle… Samo jedno ljudsko biće od 20.000 ljudskih bića može da postane predsednik DS. Taj jedan je uspeo. 19.999 nisu uspeli!”
– Pa što onda glasamo? – uporan je onaj iz trećeg reda.
– Hm – zamisliće se Pajtić – “Dobro, dakle… Samo jedan demokrata od 20.000 demokrata može da postane predsednik DS. Taj jedan je uspeo… Osim ako ne pobedi Šutanovac… I ako ne pobedi onaj Lutovac… Ili ako ne pobedi onaj četvrti… Kako se beše zove onaj četvrti?”
– Andrić! – viknuće neko iz publike.
– Dobro, dakle, osim ako ne pobedi Andrić! – uskliknuće Pajtić
– Pa nije on Andrić! On je Antić! – viknuće neko iz publike.
– Dobro, dakle, osim ako ne pobedi Antić! – poentiraće Pajtić.
Parafraziranje Đinđića, paradoksalno, najlakše bi danas išlo Aleksandru Vučiću, predsedniku stranke koja ima 600.000 članova. Da se on pojavi negde pred, šatrovački rečeno, šesto “soma” članova, i reši da citira Đinđića, prošao bi daleko bolje od Pajtića, pošto članstvo Vučićeve partije retko postavlja potpitanja. Tako su nabaždareni.
– Jedno ljudsko biće je jedan od 600 soma naprednjaka. Taj jedan je uspeo, ali, nećete verovati, i onih 599.999 su uspeli… Naći ćemo i za tih 599.999 neki posao, mogu da pišu one komentare ispod tekstova na N1 za platu od soma evra u EPS-u… Znači, vi ste šampioni. Svako ko se učlanio, on je već uspeo – parafraziraće pokojnog Đinđića nikad živahniji Vučić.
A šesto soma naprednjaka, tačnije 599.999 soma naprednjaka, složno će skandirati: “Živelo najuspešnije ljudsko biće među nama uspešnima!”
Uključujući među tih 599.999 soma naprednjaka i onih 100 soma koji su na vreme prebegli iz DS u SNS.
Tako da je DS trenutno u odličnoj situaciji – nema, doduše, šesto soma članova, već tričavih 20.000, ali svi oni nemaju neki naročit razlog da ne misle svojom glavom i penušavo skandiraju: “Živelo najuspešnije ljudsko biće među nama uspešnima!”
Nedostaju im, naime, javna preduzeća, najveći srpski motiv za bavljenje politikom. A kad nema javnih preduzeća može vam se desiti da oko sebe okupite 20.000 idealista.
Divan ambijent za novi početak. Sva četvorica kandidata za predsednika DS, istina, ne izgledaju baš kao tipovi koje će jednog dana uklesati za večnost na steni planine Rašmor, ko četiri američka predsednika: Vašingtona, Džefersona, Ruzvelta i Linkolna. Imaju veće šanse, koji god pobedi, da ih uklešu na naslovnoj strani Informera, s koje se neće skidati neko vreme ko ona četvorica sa stene planine Rašmor.
Prosečan Srbin, međutim, kad ovih dana gleda izbornu trku u Demokratskoj stranci, čvrsto je ubeđen da i dalje traju Paraolimpijske igre. Svaki od kandidata ima neki hendikep.
– Šta ovom fali? – zagledan je tako prosečan Srbin u Šutanovca.
– Njemu fali što ima “pašnjak” – kazaće onaj drugi.
– Aha! Nikada nisam video nekoga kome je hendikep što ima. Valjda je hendikep kad nešto nemaš! A šta ovom fali!? – zagledan je tako prosečan Srbin u Pajtića.
– Njemu fali ravnica – kazaće onaj drugi misleći na Pajtićev epohalan rezultat u ravnici.
– Aha… Onaj ima pašnjak, a ovom fali ravnica… Pa što se, brate, ne menjaju: ovaj njemu da pašnjak, pa onda ovaj nema pašnjak, a ovaj kome fali ravnica, onda ima pašnjak… – zbunjen je prosečan Srbin.
– A šta fali ovoj dvojici? – kazaće prosečan Srbin zagledan u Lutovca i Andrića.
– Ne Andrića! Antića! Pa njima dvojici fali što im ništa posebno ne fali. A kad ti ništa posebno ne fali onda i nisi neki političar za srpske uslove – objasniće onaj drugi.
I tako ta četvorica šetaju po Srbiji sa sveže osmišljenim sloganima:
– Da DS ne luta. Lutovac
– Da DS ne šutnu. Šutanovac
– Da DS ne opajaju pajalicom. Pajtić
– DiSkrecija zagarantovana. Srboljub Antić
Koji god pobedi u subotu moraće za početak da skine kancelarijski slogan: “Ko poslednji izađe neka ugasi svetlo!”, sa izlaznih vrata stranke. I da okači slogan: “Ko poslednji izađe neka ugasi sunce”, jerbo žuti krug na grbu DS predstavlja sunce, iako su onih sto soma članova koji su u međuvremenu prebegli u SNS, garantovano bili ubeđeni kako je u pitanju jaje na oko. A pojedini da je u pitanju plačinka pre filovanja nutelom, te su zbog takvih i načisto propali, pošto su više ličili na Demokratsku STRanku, nego stranku (STR – samostalna trgovinska radnja)
Demokratskoj stranci je, zapravo, potreban neko ko neće širiti besmisleni optimizam kakav viđamo u „telešopovima“. Znate ono – „uz ovaj supermoderni čistač fleka za persijske tepihe besplatno dobijate i mikrotalasnu pećnicu, koja ne radi, i rasparenu (levu) papuču za masiranje stopala. Koja, takođe, ne radi. I lidera za budućnost, koji takođe ne radi“.
Jer će se, u suprotnom, garantovano, odnekud pojaviti Zoran Đinđić. I sa smeškom reći: “Evo, vidite, ovako izgleda onih 39.999… Pardon – 19.999”
N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook.