Srpski mediji su skupili petlju i našli dovoljno veliki razlog da daju sebi oduška i napišu da je premijer: idiot (Kurir), bagra (Informer), uličar (Blic), ludak (Alo) i nenormalan (opet Kurir). Što ukazuje da je sloboda štampe u Srbiji zaista prevelika.
-Pazite, gospodin premijer u poslednje vreme zaista jeste idiot, bagra, uličar, ludak i nenormalan – poverio se najbližim saradnicima čak i Zoran Babić.
-Ih, kad sam vam ja još govorio da je premijer idiot, bagra, uličar, ludak i nenormalan, a vi mi niste verovali – svuda po gradu priča i Dragan J. Vučićević, editor-in-chief.
-Dobro, ljudi, ajde, vi baš idete iz krajnosti u krajnost. Ne preterujte! Pa peti oktobar je tek za dve nedelje! – kako to uvek biva, počeli su da ih smiruju oni antipremijerski nastrojeni, koji, istina, nikada ne bi rekli da je jedan premijer idiot, bagra, uličar, ludak i nenormalan.
-Pa evo, kad ste već tako pametni, kojim biste vi rečima nazvali premijera Milanovića? – skočili su oni ko opareni da brane svoje raskošne tezu o premijeru Hrvatske.
Hm, to zaista jeste teško pitanje, kad malo bolje razmislite. Posmatrajući sve njegove stend ap nastupe u poslednjih nedelju dana, najpametnije što bi neko mogao da pita hrvatskog premijera Milanovića, jeste: “Je li, sine, na kojim si ti drogama, keve ti?”
Ako biste bili malko dobronamerniji, svakako bi ga kratko posavetovali: “Promeni dilera!”
Analitičari kažu da premijer Milanović sve ovo radi zbog predizborne kampanje. Mada više izgleda kao da želi da se ubije, samo ne zna kako. Kad god dođe u zgradu Vlade Hrvatske u nameri da se obesi o predivni kristalni luster u press sali, tamo ga sačeka 150 novinara i počnu da ga dave pitanjima.
Onda on krišom odloži konopac ispod govornice i održi konferenciju za štampu od koje premijer Vučić automatski počne da štuca, čak i ako ne gleda direktan prenos.
-Stefanoviću, opet štucam, neko nas pominje – premijer Vučić odmah to dojavi tamo ge treba, jerbo stara bapska priča kaže: kad štucaš, neko te pominje.
Premijer Vučić je prvi put počeo da štuca pre nedelju dana kada je premijer Milanović, upitan da prokomentariše upozorenja iz Srbije zbog zatvaranja granica, diplomatski rekao: “Orao ne lovi muhe… Mi smo orao”.
VEZANE VIJESTI
I odmah potom na granicu prema Srbiji stavio tablu: “Zabranjen ulaz Paji, Jaretu i ostalim kamiondžijama na ić”.
-Ni muha ne može da proleti – pohvalio se premijer Milanović pred saradnicima, što u prevodu sa hrvatskog na srpski znači: “Ni Srbin ne može da proleti”.
Onda je premijer Vučić postavio ultimatum Evropskoj uniji, od koje je zahtevao da postavi ultimatum Hrvatskoj, ali je ultimatum propao jer u Briselu do isteka ultimatuma u 14 sati nisu mogli da se dogovore ko je autor ultimatuma.
-Ko nam je postavio ultimatum!? – urliknula je Ulrike Lunaček.
-Vučić!!! – vikala je horski briselska administracija.
-Ko!? – urlikala je Ulrike.
-Vučić!!! – nastavila je da viče administracija.
-Daj, ne zezajte! – zaključila je raspravu uvek ladna Mogerenijeva.
Trideset sati kasnije, tačno u ponoć, na graničnom prelazu Batrovci, umesto Deda Mraza, pojavio se doktor Nebojša Stefanović i doslovno rekao da je “Vlada Republike Srbije donela odluku da zabrani ulazak svim teretnim vozilima i prevoznim sredstvima sa regitarskim oznakama Republike Srbije u Republiku Srbiju”.
Istina, svima je bilo jasno da je odluka Vlada Srbije da ne dozvoli vozilima iz Republike Srbije da ulaze u Republiku Srbiju zapravo ministrov lapsus, ali je to razlog više da se Nebojši Stefanoviću nikako ne dozvoli da raspolaže interkontinentalnim balističkim raketama, jer dok on objasni šta je hteo da kaže, ostaće od kafanče – poljanče.
Znate ono:
-Upravo sam izdao nalog da se interkontinentalne balističke rakete u vlasništvu Republike Srbije ispale na teritoriju Republike Srbije – reći će dr Stefanović u tom dramatičnom trenutku.
Tri minuta kasnije, kada interkontinentalne balističke rakete upućene iz raketne baze u Košutnjaku sravne sa zemljom Šabac, Trstenik, Gornji Milanovac, Valjevo, Kraljevo, Svrljig i Leskovac, doktor Stefanović će reći: “Jebi ga, lapsus! Hteo sam zapravo da kažem: upravo sam izdao nalog da se interkontinentalne balističke rakete u vlasništvu Republike Srbije ispale na teritoriju Republike Hrvatske. Al’ sad više nemamo rakete, imali smo samo ovih sedam… Ništa strašno, drugi put!”
Elem, doktor Stefanović je posle lapsusa na Batrovcima odmah javio premijeru Vučiću da je svečano postavio tablu: “Zabranjen ulaz cedeviti, vegeti, vodi Jana, Eva sardinama i Severini”.
-Ni orao ne može da proleti – rekao je Stefanović, što u prevodu sa srpskog na hrvatski znači: “Ni bajadera ne može da proleti”.
-Bravo, majstore! – rekao je premijer.
-A da u okviru kontramera promenimo ime sela Hrtkovci u Srbislavci? – setio se ministar Stefanović.
-Ček, ček, pa zar to nismo već promenili jedanput… Tad nam za vratom, doduše, nije visila ova veštica Ulrike Lunaček. Bolje nemoj, nek ostane Hrtkovci, ko ih šiša – rekao je odlučno premijer Srbije.
Za tih 30 sati, sa one strane granice, premijer Milanović je pokušao da se obesi o luster još tri puta, ali kad god bi ušao u press salu Vlade Hrvatske i krenuo ka lusteru uočio bi 150 novinara. Najpre im je pričao masne viceve o migrantima: “Gospodo novinari, koja je razlika između pregaženog psa i pregaženog migranta?”
-Ne znamo!
-Pa ispred psa su tragovi kočenja. A-ha-ha-ha. Je ‘l ovaj dobar? – smejao se premijer Milanović.
-A šta ste pričali sa premijerom Vučićem? – bili su znatiželjni novinari.
-Ništa posebno… Ja sam njemu pričao jedan strašan vic iz starih dobrih vremena Aparthejda, odličan je. Znate ono – belac šora s terase po crncima, šora on tako, šora, a oni mu kažu: Šaraj, brate, malo, šaraj! – grohotom se smejao premijer Milanović.
-A šta je vama rekao premijer Vučić?
-Ništa mi nije rekao, on izgleda nema smisla za humor. Stalno mi je pevao neku pesmu: “Moj Milane, jabuko sa grane”. Valjda neki šleper sa jabukama treba da pređe preko granice, ko će ga znati… – rekao je premijer Milanović, i u međuvremenu odlučio, u pauzama pokušaja samoubistva, da preko granice ipak propušta kamione sa kvarljivom robom.
Mada je jasno da su odnosi Srbije i Hrvatske najkvarljivija roba u regionu. S tim što nisu baš svi akteri pokvareni ko što su bili nekad. Što ne znači da nisu kvarljiva roba.