Draža Petrović: Klozeti u Srbiji – hronika obnove

Kolumne 25. dec 201507:47 > 07:50
Podijeli:
Izvor: N1

Od kada je Hari Frankfurt, profesor filozofije sa Prinstona, objavio hit knjigu pod naslovom “O proseravanju”, a Maks Blek monografiju “Rasprostranjenost palamuđenja”, nikome nije jasno zašto se onaj serijal koji je pre neki dan emitovan na N1 zove “Mediji u Srbiji: hronika propadanja”.

Kada je mnogo bolji naziv, recimo: “Vučić u Srbiji: hronika proseravanja”. Ili na primer: “Srpska napredna stranka u Srbiji: raspostranjenost palamuđenja”.

Bio je, dakle, četvrtak, radni dan, ispred premijerove govornice u Novom Pazaru postrojilo se, odokativno, jedno 100 Srba i oko 300 Bošnjaka, koji su na lice mesta stigli vođeni poznatom doskočicom: “Dovedite mi ispred bine 100 Srba, mi ćemo dovesti 300 Muslimana. Pa nek bombarduju…”.

Povod je bio veseo: Ujedinjeni Arapski Emirati, firma daleko uspešnija od Ujedinjenih regiona Srbije, donirali su Novom Pazaru bolnicu, školu, vrtić i Aleksandra Vučića.

Kako je javila TV Pink, nova bolnica se zove “Zajed bin sultan Al Dahnian”, nova škola se zove “Haifa ben Zaid al Dahijan”, a novi vrtić se zove “Abu Dabi”.

Jedino se četvrta stavka donacije, novi Aleksandar Vučić, zove skoro isto kao i pre, samo sa spejsom kod prvog sloga: Al Eksandar Vučić.

Što je odličan sistem brendiranja donacije. Samo da se Informer ne doseti pa Novom Pazaru donira neku čitaonicu koja će se zvati, uzmimo za primer, Narodna biblioteka “Dragan J. Vučićević”.

Ili da aktuelni ministar vojni Novom Pazaru donira nekoliko aviona, helikoptera, bespilotnih letelica & dronova, pa da se lokalna vazdušna luka nazove – Međunarodni aerodrom “Bratislav Bata Gašić”.

Donaciji se, elem, u zube ne gleda, koliko se gleda u krštenicu, pa su mališani iz Novog Pazara garantovano oduševljeni što će ići u lakopamtljivu Osnovnu školu “Haifa ben Zaid al Dahijan”.

A predškolci osobito počastvovani što će pohađati Predškolsku ustanovu “Abu Dabi”.

Dakle, vaše mezimče krene u jaslice. Dok mezimčad iz komšiluka idu u obdaništa koja se zovu: “Leptirić”, “Dambo”, “Aladin”, “Guliver”, “Puž”, “Različak”, “Mali princ”, “Bajka” ili “Sunce”, vaše dete će ići u vrtić koji se zove andersenovski bajkovito – “Abu Dabi”.

-Tata, šta je to Abu Dabi? – pitaće mali Suljo ili mali Pera tatu kada pođu na prvu prozivku u jaslicama.

-Abu Dabi! Pa, to ti je sine nešto kao Aladin, a u stvari, rodno mesto najboljeg prijatelja Al Eksandra!

-Tata, tata, a je l’ ima Al Eksandar čarobnu lampu? – pitaće mali Suljo ili mali Pera.

-Sine, kako da ti objasnim… – razmišljaće tata – nema čarobnu lampu, al ima kuma koji je direktor Elektromreža Srbije. Kad nemaš elektromrežu, nemaš ni čarobnu lampu! Šta će ti Aladinova čarobna lampa bez elektromreže! – reći će tata, električar, pošto svaki tata može biti električar, al opasno je kada svaki tata, Bata ili mata može biti ministar.

Posebno će biti nezgodno onima kojima u međuvremenu pozli.

-Alo, ženo, pozlilo mi! Gledao sam dnevnik Pinka!

-Gde se nalaziš trenutno!?

-U bolnici “Zajed bin sultan…” Čekaj, draga, samo da pitam medicinsku sestru za tačno ime… Ej, sestro! Kako se beše zove ova bolnica?

-Zajed bin sultan Al Dahnian – odgovoriće uvek brižna sestra, vazda spremna da priskoči kad ti zatreba kateter, pilula za smirenje ili ime bolnice.

-Alo, ženo, sad mi kaže sestra, ova bolnica se zove “Zajed bin sultan…” Uh, majku mu, opet zaboravih! Na vrh mi jezika! Ma, bre, ona bolnica što je otvorio premijer Vučić!

-Znam, kako da ne znam! Bog ga blagoslovio! – reći će žena i krenuti trečećim korakom ka bolnici “Zajed bin sultan Al Dahnian” da poseti muža koji možda nije imao šlog, ali garantovano ima disleksiju.

Kako javlja Pink, na otvaranju škole “Haifa ben Zaid al Dahijan”, premijer je izjavio: “Pokažite mi lepšu školu. Uspeli smo da napravimo najmodernije fiskulturne sale, deca će imati računare kakvih nema ni u Vladi Srbije”.

Što znači da će u Vladi Srbije uskoro početi masovno poništavanje diploma, mastera & doktorata, jer će svi ministri želeti ponovo da krenu u osnovnu školu, ali ne baš svaku, već samo “Haifa ben Zaid al Dahijan”, gde imaju računare kavih nema ni u Vladi Srbije. Računari garantovano “hvataju” i “Counter Strike”.

Ajd dobro, računari, al’ da vidite klozete! Naime, opet kako javlja Pink, premijer je tokom obilaska obdaništa “Abu Dabi” pozvao građane da uđu u objekat i vide nešto “što on nikada nije video u životu”:

-Po predlogu šeika Muhameda, napravljeno je specijalno kupatilo za decu, divne boje, lepih lavaboa… Ja to nikada nisam video i hoću da se zahvalim zbog toga. Takvi standardi, to je Abu Dabi – rekao je doslovno premijer, prenosi Pink, što ostavlja mogućnost da ministri, sem osnovnoškolskih diploma, ponište i sertifikate o završenom predškolskom obrazovanju, te svi kolektivno krenu u vrtić “Abu Dabi”, gde imaju klozete za kojima kaska i Nemanjina 11.

Moguće je i da neki ministar u međuvremenu shvati da je bolje biti baba-sera u obdaništu “Abu Dabi”, nego, recimo, prvi čovek Vojske Srbije. Tajna je u prelepim lavaboima sa raskošnom keramikom.

Na kraju je premijer odigrao basket sa kompletnim timom osnovne škole “Haifa ben Zaid al Dahijan” i svojeručno ih pobedio, sudeći po snimcima TV Pink, simboličnim rezultatom 189:0.

-Predlažem da se vaš košarkaški tim nazove “Karim Abdul-Džabar”. Po meni! – rekao je premijer košarkašima, ali to nije prenela Tv Pink, već je čista izmišljotina gorepotpisanog kolumniste, mada je u celoj ovoj priči teško razlikovati javu od fikcije i Montija Pajtona od Al Eksandra.

E sad, naposletku je premijer nanovo izistinski rekao za Pink: “Obići ću svaku srpsku školu i svaki toalet, ima sve da sija”.

I već možete da zamislite zamišljenog osmaka OŠ “Isidora Sekulić” u Jugoistočnim Prćilovcima koji je sa časa hemije pobegao pravo u školski WC i tamo slučajno naleteo na premijera zamišljenog nad ofucanim pisoarom.

-Bog te mazo, gde ja živim! – reći će taj mali i dobrovoljno se vratiti na zloglasni čas hemije.

Ko veli, bolje Mendeljejev periodni sistem nego Vučićev periodni obilazak prostorija gde i car ide peške.

-Nastavniče, nastavniče, car stvarno tamo ide peške. Sad sam ga upravo video! – reći će onaj mali namrčenom nastavniku hemije. Po povratku na čas.

Kad malo bolje pogledate, ipak, cela ova epoha trebalo bi da se zove: “Klozeti u Srbiji: hronika obnove”.