Mikser House Sarajevo: Otpor svim klišeima i matricama

Kultura 29. avg. 201715:42 > 21:00
Podijeli:
N1

U sarajevskoj ulici Kolodvorska 12, u bivšem krugu Vaso Miskin Crni bit će otvoren objekat čiji su počeci, razvoj i ime vezani za Beograd, glavni grad Srbije. Ali otvaranje Miksera u Sarajevu nije nimalo naivna ideja, nije nastala preko noći i nije socijalno-društveni eksperiment koji ima za cilj da postane brza mašina za pravljenje novca.

Svečano otvorenje Mikser Housea u Sarajevu zakazano je za 8. septembar 2017. godine. Finalni radovi su u toku, a ranije je objavljen program koji će zadovoljiti ukuse šire publike.

Priča ide ovako, a ispričao nam je Ivan Lalić, osnivač Miksera u Beogradu, kreator ideje za Sarajevo – čovjek sa vizijom koji želi napraviti “Kuću za sve naše ljude”. 

“On ima svoju predistoriju, ali u definiciji samog Mixer Housea u Beogradu piše Balkan Design Centar. Balkan je prirodno ishodište, i malo me asocira na ex-Yu tačno, ali u promatranju Južne Evrope mi često idemo u Bugarsku, Tursku, Grčku… A onda dođemo do nečega što je koncept Sarajevo Film Festivala, SFF je postao pravi festival sa jakim integritetom, gdje skauti iz Cannesa i Berlina dođu da vide turski film, srpski film. Oni su regionalni lider”.

“Ima jedan slučaj naše dizajnerske platforme, Young Balkan Designers, koja je bila prije desetak godina – Young Serbian Designers. To je nastalo u želji da ih natjeramo da prave prototipe, jer ta scena je bila dosta mrtva na Balkanu. Kada smo otišli u Milano, i napravili lep uspeh – onda je došla neka ekipa iz Beograda, gdje su se pridružili ljudi iz Hrvatske i Bosne. “

Lalić zna da su bivše države – male ponaosob, ali…

“Srodne duše i koncepti i sećam se, tada sam prodao auto, nismo imali para. Posle smo dobili neki fond. Tako da je to neko ishodište koje u nekom organoskom osećaju da je naša teritorija. Bosna je bogata drvetom i ima sjajne kolektive s kojima mi godinama radimo, Artizan – Tešanj, Konjic, Sarajevo, pa se to nadovezalo na milion bendova, ljudi i poseta na našim kanalima komunikacije. Pa je to bila prirodna stvar. “

Trigger i okidač za otvaranje Miksera u Sarajevu je oslikan u liku i djelu Emira Hadžihafzibegovića, koji je u beogradskom Mikseru igrao kultnu “Žabu”.

Facebook

“Imao je sjajan uspeh. I njemu se to dopalo kako radimo i pitao što to ne bi moglo u Sarajevu. Onda smo hteli da vidimo konkretno gde. Malo po malo, sad smo pred otvaranje. Bitan je deo kada smo došli i videli, vratio sam se u Beograd i rekao: Na skali od 1 do 10 kako smo dočekani u Sarajevu, to je bilo 13 ili 14. Da je bilo devet, što je visoko, teško je – nije lako izmestiti sve, pravno formalno. Velika je energija neophodna. Rekao sam idemo, i nisam zažalio. Taj doček od organiskih partnera i prijatelja, i SFF i Jazz Fest, i Bojana Hadžihalilovića, i celu scenu od običnih ljudi, do medija. Zaista izuzetan prijem, i svaki dan smo bili na ivici suza. “

Manje od dvije sedmice je do otvaranja. Interesovali su nas utisci sa starta, odnosno od dolaska u prostor, do danas – koliko intnezitet odluke rastao, da li je ona prava. Reći ćemo – na skali od jedando 10 – koliko je sada ubijeđen da je Mikser Sarajevo prava odluka.

“To je samo raslo. Možda je kuliminralo opštim ambijentom u Sarajevu za vrijeme SFF-a. Šta god nas ubeđivali, mi to merimo Beogradom kojeg poznajemo. Merimo sve momentumom. Osvojili smo neki vrh tamo i sve nam je jasno. Treba sada neki novi uzlazni momentum, ovde se sklopilo od lokacije do momentuma grada. Elektronska scena se diže, SFF je bio čaroban, ne znam kako može bolje. Do urbaniteta, čini mi se i da regionalna politika ima bolji osećaj nego ranije. Ne bih pominjao politiku – ali taj okvir je prijatniji nego ranije. “

Regionalnu saradnja u kulturnom smislu ne treba potencirati. Od filmske do pozorišne umjetnosti, slikarstva, muzike… Rijedak je primjer gdje je ne treba forsirati jer ona radi već 20 i više godina. Da li će Mikserr nastaviti na tom fonu, i da li već ima vizija za budućnost opstanka?

“Hvala na pitanju. To je krucijalno pitanje. Primjer koprodukcija – ne moramo da izmišljamo, to je jasno ko dan. Bio sam na snimanju ‘Žabe’ sada. Direktor fotografije iz, producent iz Sarajeva, ali ima jedna razlika u našem konceptu. Moram da citiram jedan intervju, koji je radio moj prijatelj koji će natupiti na otvaranju Mixera. To je Uroš Đurić, koji natupa sa Žikom Todorovićem. On je govorio u stanju u kulturnoj politici. Čovek je dosta uticao na nas, kultuna politka više ne postoji. Kultura je u sklerozi, loš menadžment, nema energije. Pričao je o naslijeđu Titoizma. Onda je rekao – ima ovaj Mixer Festival koji traje sedam dana, i on se završi. Probudio je želju da imamo permanentni stil. Mixer House je plan B. Kad se završi festival – čekamo celu godinu. Pokušavao sam to ranije u Novom Sadu, koji ima Exit. To je neki eksperiment. Ja verujem da će i ovde to uraditi, a to ne može bez orbite prirodnih saveznika, jer je to zdrava platforma. “

U Sarajevo odavno postoji potreba za festivalom na meridijanu SFF-a, u nekom drugom godišnjem dobu, vremenu. Zbog čega ne možemo da imamo festival u drugom dijelovima godine. Da li je moguće napraviti festival u okviru Mixera, baš kao što je to slučaj bio sa Beogradom?

Nostalgija i budućnost

“Ja imam već neke pregovore sa nekim festivalima, jer čeznemo da izađemo iz građevinskih radova. Ali to je ideja. Mi ćemo hostovati mnogo srodnih projekata. Mi smo izbacili jednu špekulaciju na našoj Facebook stranici, da li festival Futura koji je bio tu – zašto možda ne oživeti njega u nekoj formi. I sjajne su reakcije. Pomenuli smo elektronsku scenu, ja tu vidim mlade producente koji imaju njegovo viočanstvo momentum. To je ekipa oko After Affaira, oni su sa nama. Prošao sam sa njima iskustvo u Šabcu, i oni su bili promoteri. Sjajno je bilo. To je jedan talas koji može baš dobro da prođe. Da ne nabrajam još, jer je rano. “

Post o Futuri je probudio nostalgiju, to je lako danas. Ono što je teško probuditi je entuzijazam – nadu da će nešto slično Futiri moći biti moguće u budućnosti, sa ovim prostorom?

“Energija zablude je knjiga koju jako volim. Taj inicijalni zamajac da se pokrene neki proces, koji se širi je najkrucijalniji. Šta da radim – sa tim stavom, buđenje nade. Sada je lakše, platforma je vidiljivija, osećajna je. Kad kažemo ‘ajde ljudi’, oni se pridruže i veruju vam. Zidovi će izgledati super, bez infrastrukture ne može. Ovo je presudno. Faktor animacije ljudi i pravljenje kritične mase oko vrednih stvari.”

Prostor za sviranje, promociju ličnih, grupnih, muzičkih, pozorišnih, XY faktora je uključeno. Ima li Mikser ograničenje, limite po pitanju ugošćavanja žanrova, umjetnosti, fenomena…

“Moram da izgovorim ishodište koje dugujem Maji supruzi. Ona je u Beograd donela dizajn, začetnik enterijerskog dizajna. Radila je i Mikser. Ona je donijela zadatu vrijednost. Ja sam iz pozorišta, dramski pisac, vodio sam pozorište…Pitanje avangarde je suštinsko pitanje – a dizajn nije samo oblik. Dizajn je za nas statemet – stav. Promišljanje. Kada preuzmemo te discipline, one u tom makro okruženju deluju drugačije. Beograd ima Rakija fest, koji deluje tako sindikalno. Onda smo mi to preuzeli, dizajnirali neke tikete – i jedan nacionalni, konzervativni proizvod učinili drugačijim”.

Facebook

“Nema prepreka”, kazao nam je Lalić, a tu je katalizator objašenjenja. “Nećemo rušiti koncept, a dizajn je zajednički meritum.”

Šta će Mikser House Sarajevo moći ponuditi svojim posjetiteljima?

“Razlog što smo uzbuđeni jeste da je ergonomija prostora bolja nego u Beogradu. Mnogo smo morali tamo da premeštamo. Ovdje je sve decentralizovano i imat će svoj integritet. Pogotovo umetnička galerija, po čoveku Fredericu Morrisu, koji je pored mene poginuo u ratu. Predivna površina i sve kako to izgleda, bit će prava galerija sa ozbiljnim programom. Imaćemo taj veliki event space, koncerti, pozorište, mjuzikli. Moram da najavim jednog izuzetnog reditelja, Vladu Šukmana koji će raditi sa glumcima iz Sarajeva i šta god on napravi to je posebno.”

A onda će se to polako otvarati za sve moguće prijedloge.

“Bit će naši sajmovi, hrane, vina, craft piva, dizajna, koji su atraktivni za male izlagače. Kroz njih ćemo napraviti i novu orbitu učesnika u programu. Bit će user friendli. Demokratičan projekat koji deli projekte sa publikom. To su ti bazični delovi.“

Lalić nam je ispričao da želi da moguću konkurenciju pretvori u partnerstva, jer se tada pravi kritična masa. “Mala grupa duhovnih gurua može da razume”, dodao je.

Sa galerijom prostor ima 1.500 kvadrata – i želi objediniti sve balkanske strasti. Nudi prostor i binu da kreativci svih pravaca naprave sve ono o čemu su sanjali – a nisu mogli. Do sada.

“Ima sastojak, kohabitacija sadržaja. Ko dođe u shop, vidjet će onog u kafiću. Ta vrsta koncentracije energije je bitna za projekat. To je Mikser. Svaka energija hrani drugu i traži sa ta pozitivna temperatura. “

Na početku razgovora nam je spomenuo pozadinu o Sarajevu. Priča je dosta bolnija od one koju smo očekivali, i o kojoj javnost jako malo zna. Podsjetit ćemo vas na priču oko srca na šoferšajbi automobila Ivana Lalića, kojeg je dobio u jednoj od prvih posjeta Sarajevu.

Facebook

Ivan Lalić široj bh. javnosti je poznat po priči o Mufidu (Ismeta) Ramiću, vojniku Armije RBiH, koji mu je 18.05.1992. godine na sarajevskom Vratniku spasio život, nakon što je kao prevodilac međunarodnog Crvenog križa ranjen u granatiranju.

Ivanovo sjećanje na Sarajliju, “sarajevskog brata”, za kojim je tragao duže od dvije decenije, a u međuvremenu mu je posvetio i roman “Gde si, Mufide?”, dirnulo je mnoge u regiji.

Slijedi je nastavak te priče. 

“Posle tog posta sam imao intervju oko Miksera. Novinarka me pitala da li je istina za srce. Rekao sam da jeste. Kad ono još pet srca. Neko je dodao – i dodao, nisam više mogao da postujem ponovo, jer izgleda kao sapunica. Ima ta neka bitna priča. Ja sam izabrao da taj rat koji je krenuo, nisam hteo u vojsku jer sam smatrao da to nije moj rat. Izabrao sam tu neku alternativu, pridružio sam se Crvenom krstu. Učestvovao sam na jedan human način. Prošao sam kroz Hrvatsku, pa onda nažalost kroz Bosnu. Za dlaku sam uspeo da preživim. Prognoze su bile da će moj prijatelj Frederick pre da preživi nego ja.“

Po Fredericku Morrisu umjetnička galerija Miksera u Sarajevu će da nosi ime.

“Ja sam to sve pohranio nakon oporavka, i imao sam dijalog sa Mufidom, za kojeg sam se pitao da li je živ ili nije živ. Privatna stvar je bolna. Teška je i nije mi lako da pričam o tome, to nisu prijatne stvari. Ali kada sam počeo da dobijam puno pisama iz cele Bosne, i drugih delova, to su bile divne poruke. Moja privatna sudbina ima javnu funkciju i kapacitet da posložim malo bolje stvari. Naš Mikser je katalizator dobre energije. Neću reći pomirenja, jer je to previše politički korektno, nismo mi krivi, ni ja lično za to što se desilo. Počeo sam da pričam o tome. To se zna, i dokle god se stvari ne poslože kako treba. Pozorište liči na svog upravnika, film na svog reditelja. Tako da će Mikser da liči na mene, moj život. A ja mislim da je on zasnovan na apsolutnim vrednostima i tu energiju ćemo da prenesemo ovde. “

Rambo Amadeus je jedan od umjetnika – muzičara koji će nastupiti na otvaranju. On nije tu slučajno, a Ivan Lalić za N1 prvi put javno govori o tome.

Facebook

“Prava beogradska raja”

“Bio sam ranjen, celu noć su bile operacije. Vidio sam da sam živ. Mufid je došao do mene tu na Koševo. Doneo mi je neke napolitanke, i sećam se pitanja: Ivane, a što se ovo dešava. Onda sam ja odgovorio, znaš koga ćeš da pitaš. Ja sam za malo izgubio glavu pomažući bolnici na Koševu. A Rambo, on je prekidao koncerte u Srbiji sa rečenicama: Ljudi tamo bombarduju Sarajevo. On je izuzetan čovjek, i pomislio sam da mora da bude u Sarajevu, zbog tributea celoj stvari. On ima sajajan bend, i to je zašto on. Mufid mi je onda rekao, ‘taj Rambo, on je prava beogradska raja’.” 

Dječija regilnalna filharmonija je srce otvaranja Miksera, kazao nam je Lalić.

“Tu su deca iz Skoplja, Beograda, Zagreba. Delovat će impresivno. To je poruka. Uz sav pijatet svemu, ali mi smo previše taoci prošlosti i priča godinama. Moramo malo da mislimo na budućnost. To je potreba da se osigura lepša budućnost, a navikli smo samo na loše vesti odavde.” 

A Damir Urban, Skroz…?

“Damir Urban. On je poseban umetnik. Grad iz kojeg dolazi je meni sinonim za onu zemlju. On je održao dva koncerta u Beogradu u Mikseru, ali to se pamti kao neverovatna energija. On je fotorobot onoga kako vidimo muzičku kulturu. Motivisan je što se otvara Mikser u Sarajevu. A Skroz, kad kažem Skroz mislim i na Velahavle i Dvadesetoricu. Družimo se. Drugujemo godinama i super mi je da bend bude na otvaranju. “

Kompletna priča Miksera u Sarajevu je krenula na prijateljskim osnovama. Na tim osnovama će se i otvoriti, i raditi – da bi dala neku novu dušu Sarajevu.

“Imam ovde anđela jednog, Bojana Hadžihalilovića. Ponosan sam što je njegova studentkinja pobedila za grafičko rešenje fasade, a oni stihovi tamo su onakvi kao mi vidimo zemlju za sve naše ljude. Nostalgija je laka emocija, ali banalan primer: Imam neke parice ovde na banci. I onda meni službenica kaže da mi treba pasoš jer sam ja stranac. Ali ja se tako ne osećam ovde. I ona mi kaže isto, ali to su procedure. Mikser je otpor prema matricama i klišeima. Često pomislim, nisam religiozan, ali neko to gleda sve. Sad se sve dešava. Sada moramo da menjamo stvari. Sada da izvlačimo iz ljudi najbolje. Patim što više vremena ne provodim sa decom, ali ona su tu u Sarajevu. Bio bih presrećan da ubedim ženu da pređemo ovde. Sada je to samo zbog dečije škole. Ali život je tu i mi grizemo. “

Number one osoba Miksera u Sarajevu je Alma Mušić iz Zenice. Lalić nam je otkrio ko je ona.

“Ona dolazi iz korporativnog backgrounda. Ja sam fascirniran njenom energijom. Cela ekipa kako je potavljena, ja sam pretpostavio da ima kvalitetnih ljudi – ali sada imam poverenje. U tom smislu smo prezadovoljni. Almir Kurt – Kugla, šta da pričam. Ali govorim o njoj, nije javna ličnost – ali je grom.”

Mikser Sarajevo će biti otvoren za sve posjetitelje od 09:00 sati ujutro do ponoći. Vikenom i duže. A kakav nas program očekuje?

“U prvom delu, ponosan sam što smo doneli naš klavir ovde. Život Miksera delim pre klavira i posle klavira. Jazz, klasika, sve te neke lepe stvari. Nije ga lako iznajmiti. On sugeriše program. Imat ćemo jazz večeri, imat ćemo večeri i bruncheve sa klasičnom muzikom. Posebno sam ponosan na to, jer mislim da je stereotip da je klasična muzika dosadna. Postoji ozbiljna potreba za tom muzikom. Mi smo pravili operske maratone u Beogradu, mnogo lijep ambijent. To i sarajevska publika može očekivati.” 

Da li su ljudi konzervativni prema operi?

“Opera je skupa stvar. Budžet Milanske skale je veći od budžeta za kulturu Srbije. I opera mora da bude skupa. Na Balkanu nema te budžete, ali ima jedan način kako je učniti pristupačnijim. To je režija. Ja sam radio Macbetha, sa vrlo inovativnim redateljem, sa horom veštica i tehnom. To je bilo tako primamljivo i za mlađe kategorije. Pošto nemamo te budžete, možemo se igrati sa operetama. Ima prostora za to. “

Da li ljubitelji tvrđeg zvuka, rokenrola, metala i ostalih podžanrova imaju čemu da se nadaju?

“Kada sam rekao klasika, mislio sam na urbanu kulturu. Kako da ne, ima tu prostora. Granica koju mi nećemo preći je malo sladunjaviji pop. I tu ćemo da diskutujemo gdje je granica. Imali smo mi neke ponude za zatvorene događaje sa Gibonnijem, ali nisam siguran. Nema tih para da nešto preko toga bude u Mikseru. Moramo da napravimo ogradu, mi volimo pravi sevdah. Damir Imamović je bio kod nas, bila je Divanhana… te stvari koje koketiraju sa Balkanom – da.”

Bosna i Hercegovina je poznata kao zemlja sa jako komplikovanom administracijom. Da li je Mikser imao takvih prepreka, s obzirom da priča o otvaranju traje od januara 2017. godine?

“Najviše sam imao komplikacija sa svojim statusom – stranac. Depoziti, boravišne dozvole, ali mi smo toliko primljeni ovde da je možda i narealno sve bilo, lako i prirodno. Videćemo dalje kada otvorimo. “

Da li je bilo kontakata sa struktrama vlasti, konkretno u Sarajevu? Ima li tu neke saradnje? Najave saradnje?

“Na prvom pressu u Mikseru bio je Dino Konaković, premijer. Mlad čovek, urban. Deluje mi kao prirodan deo svega toga. Imam sreću da sam prijatelj sa Emirom Hadžihafizbegovićem, pa me on predstavio gospodinu Izetbegoviću. Ta moja priča od pre 25 godina je neizbežna i zbog toga. Mislim da je prepoznao da je ovo bitno za grad, pa smo dobili i podršku. Ovo je civilni projekat. A bavi se kulturom. Konaković je rekao da su planirali da nešto ulože u ovakve projekte, pa je neko doneo to. Mi dođemo kao neki mali investitori, zapošljavamo ljude, to će biti neka gradska ekonomija. Tako da to nešto s čime se mi suočavamo je idealno za sada. “

“Gledat ćemo da razvijemo privatno-javno partnerstvo. U Srbiji to postoji, ali ne ide baš tako idealno”, najavio je Lalić u razgovoru za N1.

Mikser nije alternativa 

Interesovale su nas i reakcije iz Beograda? Da li ljudima već tamo fali Mikser?

“Ja sam imao puno pitanja, skeptičnih pitanja. ‘To više nije ono Sarajevo koje pamtiš, drugačije je, rizično je’. To su mi saopštavali ljudi iz urbanog miljea. Meni se čini da je Mikser ovdje portal komunikacije i za Beograd. Međutim, kako se krenuli da gledaju slike i kako se odvija sve, mislim da će njih mnogo doći na otvaranje. Poradio sam na PR-u oko Sarajeva, i malo više. Ova priča je dosta vidljiva tamo, a mediji kao što je vaš – ima ulogu u svemu tome.”

“Kuća za sve naše ljude” je mnogo više od stiha, fasade Miksera. Ivan Lalić je čovjek iz kulture, koji ne poznaje granice, što nam je kazao i u razgovoru.

“Ne verujem da postoje desničari kao umetnici. Ne verujem, ako ih ima – nisu u tom smislu. Prirodna potreba umetnika je da bude takav, otvoren, i da kritikuje. Umetnik se nije se pitao za rat, njegov DNK je da spaja i da povezuje. Tako i mi. Nastupamo i onako želimo da verujemo u to. Želimo bolji svet i ambijent. Mi ćemo biti generator podrške dobre energije, bez one političke korektnosti – nego ajde da napravimo nešto bolje ovde, u Pofalićima.”

Da li to znači da su vrata Miksera otvorena svim ljudima sa idejom?

“To je suština Miksera i vrlo je demokratična. Situacija od neki dan. Ulazi neki čovek sa kucom, ušao je i video prostor. Onda nam je otvorio nam je dušu. Kaže da njegova žena pravi neke tašne, handmaid. Naš oglas joj je probudio nadu. Rekao sam da se ništa ne plaća, i da je tu da naprave komercijalnu prodaju. Njemu se otvorilo onda. Ja sam toj ženi učinio da ima to sve smisla, strancima, turistima koji će to videti. To je mali primer, ali koga šta zahvati. “

“Mikser nije alternativa, mi smo borci za bolji mainstream”, kazao nam je idejni pokretač projekta od kojeg Sarajevo i BiH imaju velika očekivanja.

“Sve ima svoju auru, a mislim da je hrabrije i bolje napadati mainstream, široko i duboko. A ne da samo nekoliko stotina nas bude zadovoljno. “

Nada se ‘full houseu’, na otvaranju.

“Pretpostavljam da će biti gužve. Važnije mi je opravdati očekivanja. Nisam sigurna da ćemo mi to otvoriti, i onda je sve gotovo. Proći će vremen dok se uigramo i sve profunkcioniše. Prvi pravi događaj je 23. septembra. Specifičan dan. Kugla nam reče da je to 20 godina od koncerta U2 na koševu. Ja imam promotere s kojima radim, koji su mi ponudili italijanski cover band. Onda smo smislili da ljudi koji bili na koncertu – da imaju uspomene, fotografije, pa da napravimo izložbu.”

Taj događaj je mnogo značio Sarajevu, a Lalić ima još jednu ideju:

Otvaranje je Miksera je početak procesa gdje će Kolodvorska ulica biti mjesto događanja – gdje će centar Sarajeva premjestiti u općinu Novo Sarajevo.

“Mi se nismo bavili samo Mikserom, nego celim kvartom. Pokrili smo Savamalu u Beogradu. I razvio se kvart tokom tih pet-šest godina. Centar je pun događaja, mi ćemo izgarati ideološki ovde. Dokle ćemo doći – videt ćemo, ali da se zavrti prvo. “

Reakcije publike u Sarajevu – do sada

“Dosta je optimistično. Imamo dosta komentara, pozitivnih prijava. Nama treba da predstavimo prostor, da ga ne krijemo. Ponosni smo.”
A ponosni su i na ovaj detalj: 

S obzirom na gabarite mesta, u planu je i ugostiti i velika svjetska imena, kao što se i prećutno očekivalo u javnosti.

“Jazz dio, blues dio. Ima li u Sarajevu bluzera? Zanimljivi su. Bend nije lako dovesti. Prostor može da primi, ali je to jako teško. U većem smo prostoru koji može da ponudi matematiku. Bit ćemo originalni, i svesni smo svi. Ima bendova koje bi ja slušao svakog meseca, TBF. Obožavam te momke. Moji drugari sa Exita su radili Prodigy mislim 10 puta, što na Exitu što na drugim eventima. Taj Prodigy, šta da radimo – dobri su. “

Neizbježno pitanje: Da li je bilo i ima li ih još – skeptika, mišljenja koja su rezala krila ovoj ideji?

“Ja sam spreman na to. To je na Balkanu pristutno. Šta se tu iza brda valja, ko ih plaća. Vidio sam mnogo postova protiv Mire Purivatre – a čovek je napravio sve. Ima ta konzervativna priča, ima neprijatnih komentara – ali to je prirodno za ovako krupne projekte. Neobično je da grupa Beograđana dođe u Sarajevo i napravi posao. Preuzeli smo rizik. Nama niko nije dao pare, sami se trudimo, čisti smo 200 posto – a projekat će biti lep i pozitivne percepcije će preovladati. “

Facebook

Mikser je po svom DNK beogradski projekat.

“Mi smo u DNK Beograda i on ima svoja načela. Ovi stihovi na fasadi su stihovi Milana Mladenovića (EKV), čovek genijalan umetnik, sa genijalnim porukama. Ja u Sarajevu vidim mnogo energije, koja to voli i prepoznaje kao pravu stvar. “

Laknulo im je kada su vidjeli proces skidanja skele, kazao nam je, ali.. “To je prvo olakšanje – proces će biti ključan kasnije, dok se skopča sve. Kada vidimo ljude – i da to radi, to će biti olakšanje, jer smo se baš namučili. Jako je bitno prostoru dati karmu, brendirati ga, dati mu koncept. On ne može da ima Dženana Lončaervića uz svo poštovanje, ali koncept je bitan. Vreme koncepata dolazi, jer oni prave socijalni inžinjering. “

Za kraj, cilj je napraviti održivost koja šalje poruku: “Ovo nije mašina za pare, nego društveno-koristan projekat koji vodi računa. Koncept je uživanje u energiji i feedbacku publike i posetilaca”, kazao nam je Lalić na koncu razgovora.

Sve detalje oko otvaranja Miksera u Sarajevu pronađite na njihovom zvaničnom Facebook profilu. 

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mrežaTwitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.