Prolazi godinu dana od burnih dešavanja u vezi sa muralom sa likom osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Njegoševoj ulici u Beogradu. Iako je, potom, bilo više različitih pokušaja da bude prekrečen, do danas je ostao gotovo netaknut.

A u gradu su se, u međuvremenu, pojavili i brojni drugi, isti ili slični grafiti. Odgovornost uporno izostaje, uprkos tome što Krivični zakon propisuje kazne za negiranje genocida i drugih zločina protiv čovječnosti.

Murali, tako, ostaju samo komunalni problem. Za nadležne službe, izgleda, nerješiv. Inicijativa mladih za ljudska prava smislila je kako da im pomogne. U prebrojavanje murala, išao je i reporter N1 Dimitrije Đurić.

Iako danas više liči na karikaturu, nego na mural, grafit i dalje stoji na fasadi koju je obezbjeđivala policija, u istoj ulici kojom su, zbog njega, protestovali građani. Njegoševa, centar Beograda, godinu dana kasnije.

Da li vam smeta mural?

„Bože sačuvaj“.

Mislite li da će ovo nekad biti uklonjeno?

„Kako je krenulo mislim da samo može gore da bude da se još nešto nakaradi“.

„Ne mislim. Zavisi najviše od gradske vlasti. Pretpostavljam da je bilo da bi već nestalo“.

„Istorija će tek da se zna, sve što nam je servirano je veliki znak pitanja šta je istina. Osuđen od haškog suda, ali ne priznajem ih“.

Na više od dvjesta mjesta u Beogradu, nalaze se takvi i slični grafiti posvećeni osuđenom ratnom zločinicu Ratku Mladiću. A pošto institucije nisu pokazale spremnost i odlučnost da stanu na put takvom šaranju zidova i fasada, nevladini aktivisti odlučili su da „očiste obraz“ glavnom gradu.

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva građane da na društvenim mrežama, pod haštagom #cistobraz, podjele fotografije fasada sa likom Ratka Mladića i porukama koje negiraju genocid u Srebrenici, da bi ih potom proslijedila Komunalnoj miliciji.

„Mi moramo da govorimo o konkretnim podacima. Ima ih toliko i toliko, u tim i tim ulicama kroz koje prolazi toliko i toliko ljudi. Ovaj, koji sada gledamo iza nas, nalazi se na Trećoj beogradskoj gimnaziji. Ideja je da ih, zapravo, zatrpamo količinom podataka, da za njih uradimo posao mapiranja, da poslije ne bi bilo – nismo znali gdje se mural nalazi. Nego da im lijepo napravimo jednu mapu, jednu listu, sa fotografijama, smjernicama, ulicama na osnovu kojih će moći da urade svoj posao i da očiste obraz našeg glavnog grada“, rekla je Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

Zato što izgleda da nema ko drugi. Do suda, nijedna prijava protiv ovakvih grafita ili poruka nije stigla, jer tužilaštvo u njima ne vidi elemente, ne samo krivičnog, već ni prekršajnog djela.

„Tužilaštvo smatra da elementi krivičnog djela postoje samo kada se negira presuda domaćeg suda i presuda međunarodnog krivičnog suda. Pod međunarodnim krivičnim sudom, tužilaštvo ne smatra Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. Nema razloga za tako nešto, taj sud je osnovan od strane Ujedinjenih nacija, mi imamo poseban zakon koji izričito propisuje obavezu države da poštuje i sprovodi presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju“, objašnjava advokat Mihailo Pavlović.

Jedna od njih je i ona protiv Ratka Mladića. Njemu je određena kazna doživotnog zatvora za genocid u Srebrenici nad više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dječaka. Srbija taj događaj naziva teškim zločinom. I zbog toga je, između ostalog, prije godinu dana, iz ruke aktivistkinje Aide Ćorović poletjelo jaje prema fasadi zgrade u Njegoševoj, poslije čega je uhapšena.

„Ono što je za mene suštinski važno, o čemu sam govorila i kad sam pozvana na sud, a to je da je Srbija, država, njeni organi i institucije, da su one izručile Ratka Mladića, a ne Aida Ćorović ili neko lično, da je država Srbija usvojila, odnosno ratifikovala sve zakone u vezi sa saradnjom sa Haškim tribunalom, da je Srbija donjela zakone za procesuiranje ratnih zločinaca i ratnih zločina, da imamo tužilaštvo za ratne zločine. Sada, praktično, kao da to tužilaštvo ne radi. I to je, takođe, još jedan od pokazatelja da mi nemamo pravosuđe, da je ono potpuno uzurpirano i uhapšeno od strane političkih elita“, rekla je aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović.

U posljednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, navodi se da su srpske vlasti nastavile da pružaju podršku i javni prostor ratnim zločincima.