BiH je u samom europskom vrhu zemalja po postotku poreza i doprinosa, ali i drugih izdataka koji se uplaćuju na plaću.

To kažu poslodavci potiče tvrtke da radnike ne prijavljuju na punu plaću, te da im ostatak daju, kolokvijalno rečeno “na ruke”. U nastavku pogledajte koliki su zaista izdaci za svakog zaposlenog.

Safudin Čengić rukovodi preduzećem koje posluje i u Sloveniji. Kaže, plate radnicima u Sloveniji su veće iako firma po radniku jednako izdvaja. Opterećenje na platu spriječava poslodavca u BiH da dobrom radniku, koga je danas, kaže, teško naći, poveća platu.

“Praktično više košta našu kompaniju. Zašto je to tako, zato što je opterećenje po osnovu poreza i dopinosa daleko veće u BiH nego u Sloveniji i generalno gledajući bivšu Jugoslaviju, na prvom smo mjestu, kada gledamo Evropu, BiH je među tri države sa najvećim opterećenjem”, naveo je.

Admir Duranović, porezni savjetnik, saglasan je sa Čengićem. Pojašnjava da je neoporezivo samo 160KM toplog obroka i blizu 50KM za prevoz.

“Ukupni trošak na svaku hiljadu KM neto plate je 743 marke. Doprinosa za PIO u iznosu od 359KM, doprinosa za zdravstvo u iznosu od 257,73KM”, kazao je.

Osim toga, na neto platu od 1000 KM za nezaposlenost se izdvoji nešto više od 31KM, poreza na dohodak više od 77, za vodnu naknadu 5 KM, poseban porez 5, i 7,80 za rehabilitaciju i zapošljavanje invalida.

Veća plata znači i veće izdatke tako na platu od 2000KM, za državu i fondove izdvoji se blizu 1500KM, na platu od 3000KM izdvoji se više od 2000. Zbog toga poslodavci sve češće odlučuju da radnike prijave na minimalnu platu, a ostatak novca daju im u koverti.

Ovakavo poslovanje u sivoj zoni jednog dijela poslodavaca, kaže Čengić u nepovoljan položaj stavlja poslodavce koji svoje obaveze ispunjavaju u skladu sa zakonom.

“Tom utajom uplate doprinosa praktično vide opstanak na tržištu, kada bi smo smanjili doprinose siguran sam da bi velika većina poslodavaca odlučila da uplaćuje doprinose”, naveo je Čengić.

Ovi podaci se odnose na FBiH, no slična situacija je i u RS. Iz Vlade FBiH su obećali smanjenje doprnosa, no do toga nije došlo. Isto obećavaju i u Vladi RS.

“Ostavili smo neki rok od 2020. godine da se radi na tome da se smanje doprinosi, i mi smo insistirali da taj procenat smanjenja doprinosa ide u funkciju povećanja plate radnika”, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske.

Paradoksalno je da su među najvećim dužnicima na osnovu poreza i doprinosa upravo javna preduzeća poput Željeznica u FBiH ili bolnica u RS.

N1 pratite putem aplikacija za Android | iPhone/iPad i društvenih mreža Twitter | Facebook i UŽIVO na ovom linku.